Porodične stvari

Bilo je leto i veoma toplo, a moja nadrkana sestra išla mi je samim time još više na živce. Bila je starija od mene i to mi je uvek nabijala na nos Njene isto tako idiotske drugarice činile su sa njom kliku kvazi kučkica koje su poele sa izlascima, instagramom, fotkanjem i ponižavanjem svih koji nisu bili kao one. Na mene je imala pik i pokušavala od mene da napravi svog slugu. Uvek sam ja bio taj koji j emorao da ide po pivo i grickalice kada bi joj došlo društvo a kasnije i po sve skuplja pića pošto su počele da izigravaju fenserice. Bile su sve onako fit, mršave, kao što su gledale po raznim sajtovima i sranjima. Moja sestar se izdvajala po tome što je imala veće sise i šire kukove od njih a to uz ridju kosu, pa je to isticala i sebe postavila za kraljicu svojih podanica. Ja sam odušak od kretenki nalazio u tome da se muvam sa društvom iz kraja. Kako sam gledao da što pre pobegnem od sestre upoznao sam se sa likovima koji su imali da mi ponude ono što mi je trebalo. Zezanciju, opuštanje, i najposle – vutru. Kao svaki klinac probao sam i svidelo mi se. Nisam preterivao ali sasvim mi je prijalo da se predveče skupimo dva ćoška od naše kuće u jednom velikom, zajedničkom dvorištu, u naj zabačenijem njegovom delu gde je bio kao neki mali plac, 4 sa 4 metra okružen žbunjem i zidovima, i nikaoo nisu mogli da nas ni vide ni čuju. Moji drugari bili su tu iz kraja a neki baš iz tog dvorišta. Bili su iz romskih porodica, pa su uvek imali vremena za bleju i glupiranje. Preko njih sam i dobijao vutru. Tu bi smo na nekom starom madracu sedeli. Lažali, duvali, pričali i zezali se, šta bi drugo klinci i radili. Nekako sam uspevao da sakrijem svoje novo društvo od sestre inače bi me odmah ocinkarila kvi i ćaletu. Problem mi je nastao veoma brzo jer je moja princeza od sestre nanjušila da mirišem na vutru. Prvo me je namrgodjeno gledala, posle počela da otvoreno njuška kao kakva kučka da bi n akraju provalila: povela me u svoju sobu, zatvorila vrata i rekla: – Slušaj kretenu mali, znam da duvaš, samo mi nije jasno gde nalaziš. Ako nećeš da te prijavim kevi i ćaletu – a oni će da te odrobijaju, imaš da mi kažeš gde nabavljaš, jeli ti je jasno? Očigledno je htela da nabavim za nju i njene kretenke od drugariva, ali ja sam se vadio i pravdao kako sam znao. Jedva sam uspeo da joj umaknem tada. Istina je bila da nisma nikada plaćao, delili smo medju sobom kada smo duvali, drugarski. Znali su da budu drugovi, zaista. Posle par nedelja, igrom slučaja, Na ulici smo išli ja i moja sestra – nosili smo neku tortu kod kume na proslavu. Kako smi živeli u zgradi prelazili smo put do parkinga gde su nas čekali ćele i keva u kolima. I upravo u tom trenutku, prošao je Abaz, jedan od mojih drugaram skoro skroz crn i omanji. Pozdravio me je a ja sam se onako, zatečen pravio da gledam u drugu stranu jer se u toj milisekundi kučkica od sestre okrenula ka njemu, pa ka meni. Odmah je sve provalila. Njen predatorski i iskvaran, ali nažalost perfektan intelekt, sve joj je razjasnio. Veče je prošlo kako tako. Ali sutra ujutru banula je u moju sobu i opet počela: – Znači sa takvima se družiš! Pa tata i mama bi te ubili samo da znaju da se družiš sa Cigojnerima, a kamo da pušiš travu sa njima! Najebao si, mali ja ti kažem! Branio sam se kako sam znao i umeo ali avaj. Tražila je da joj donesem tri komada. Za nju i drugarice. Odakle mi, kada nisam ni ja uzimao već smo delili. Nisam to ni smeo da kažem jer bih priznao – a da donesem, još gore!