Ako nam se posreći možemo je svi jebati

Desilo se to u Trstu pre četiri ili pet godina, nisam siguran više. Imena su izmenjena pošto je priča istinita i mogla bi da izazove gadne probleme mom kumu i meni. Ne smem ni da pomislim šta bi naše bolje polovine uradile kada bi saznale za ovo. Tog leta sam, kao i obično, godišnji odmor provodio kod kuma u Italiji. Nije to ni bio neki godišnji odmor za mene, kao što nije bio niti jedne godine tamo. Dok su se kuma i moja supruga sa klincima brčkale na plaži, ja sa kumom Stevom radio moleraj i slične stvari. Imam posao u nekoj usranoj firmi i kod kuma sam spajao dobro sa lepim. Bio sam kao na moru i zarađivao lepe pare usput. Tog jutra Steva mi reče da idem sa njim. Dva dana sam krečio kuhinju neke picerije dok je on radio na drugom mestu. Vozili smo se ka stanu koji je radio i pričali koješta. “Šta treba da se radi tamo?”, upitao sam. “Sve uglavnom. Stan nije velik ali ima posla. Kupila ga neka doktorica pa ga preuređuje.” “I kakva je doktorica?”, upitam smešeći se. Moj kum Steva bio je od onih koji ne biraju. Pored toga imao je neki magnetizam na koje su se žene lepile kao muve, a Steva nije praštao ni jednoj. Smešio sam se jer sam unapred znao odgovor. Za njega nije bilo bitno da li u pitanju debela, ružna ili neka iz plejboja. Za njega su sve one bile “Dobra pička”. Tako je i tada odgovorio i dodao: “Naša neka, ali ne sećam se iz kog mesta. I nije udata a ne vidim da je neko održava. Ima nekih trideset četiri ili pet godina. Stvarno dobra pička. Videćeš. Natako bi je na ovaj moj ražanj… I jebo bi je dok ne propišti.” Nasmejao sam se i nastavili smo da sa varijacijama na temu ražnja. Bili smo dobro raspoloženi kada smo stigli i u stanu nas je čekao neki niski, mršavi tip. Bio negde iz Bosne i Steva je odmah počeo neku zajebanciju na njegov račun. “Ovo je Željko. Željo.”, predstavio mi ga je, “Samozvani prorok i potencijalni svetac.” Posle nekoliko minuta shvatio sam da je Željo blago retardiran i da uglavnom ne kapira Stevine zajebancije na njegov račun. “Helena nije tu. Zvala je i rekla je da će doći tek naveče.”, objavio nam je Željo i preneo Helenine instrukcije Stevi i meni. Posao je išao sporo, uglavnom zbog Steve koji se samo preseravao i nije radio ništa. Željo se lomio kao da je njegov stan u pitanju i kada smo ga poslali po pivo ugrabim priliku da postavim Stevi pitanje. “Ko je ovaj njoj?” “Ma odkud znam. Vidiš da je neka budaletina.” “Pa vidim zato i pitam.” “Pa jebač joj sigurno nije. A koji je kurac nemam pojma. Siguran sam da joj nije ni neki rođak. Ma ko ga jebe. Bar ne moramo da teglimo sranja gore-dole dok je on tu.” Helena se pojavila oko šest popodne i najblaže rečeno bio sam zatečen. Očekivao sam neku u najboljem slučaju prosečnu ribu, kratkovidu i guzatu i ništa me nije moglo pripremiti na ono što sam video. Lep osmeh, krupne braon oči, duga, gusta, skoro kovrdžava smeđa kosa, koja joj je dopirala do polovine leđa. Bila je u nekoj crno-beloj suknji koja joj je dopirala tek nešto iznad kolena. Na golim fantastičnim nogama imala je cipele na vrtoglavo visokim štilama. Bila je svakako visoka i vitka ali štikle su još pojačale utisak. Dupe joj je bilo kao iz snova. Čvrsto, okruglo i prosto je mamilo moj pogled. Sise su joj bile predivne trojke a raskopčana tri dugmeta njene košulje su ih prilično otkrivale. Primetio sam da iznad desnog gležnja ima neku tetovažu i bio potpuno sluđen njenim izgledom. Helena je bila zadovoljna obavljenim ali ne i brzinom kojom smo radili.