Igrice 50 nijansi sive

‘Kurvetina!’ Rec joj je zaparala usi. ‘Kakva si ti kurvetina, Natasa, iz tebe samo curi!’ Ne… Ne… ona nije bila… Ona nije bila… Ali tako se osecala. On je ucinio da se tako oseca. On, njegovi prsti i njegove reci. A njeno… njeno telo, ono je imalo sopstvenu volju. Vrtela je kukovima glasno stenjuci, vrtela je i nabijala se na njegove prste, docekujuci njegove ubode, pokusavajuci da sebe dovede do orgazma. Stid ju je prozdirao ali o tome ce razmisljati kasnije. Sada je samo zelela da svrsi, da svrsi u njegovim rukama, na njegovim prstima, da svrsi za njega, za svog gospodara. A onda, odjednom, njegovi prsti su izasli iz nje, ostavivsi je da dahce i vrti kukovima u prazno. ‘Natasa, Natasa…’ smejao se. ‘Vidim da ti se ovo dopalo. Zaista si prava kurvetina.’ Njegove reci su je vredjale. Ona nije bila… Nije bila to sto je on govorio. Ali sada nije mogla da razmislja o tome, ne sada. Sada joj je bilo potrebno oslobodjenje, bio joj je potreban orgazam. ‘Gospodine’, zacvilela je. ‘Gospodine, molim Vas…’ Nasmejao se, sada jos glasnije. ‘Sta, Natasa, sta?’ ‘Gosodine, treba mi… Molim Vas…’ Nije mogla da se natera da mu sve kaze. Uostalom, znao je. On je znao. ‘Treba ti?’ Zvucao je iznenadjeno. ‘Sta ti treba, Natasa? Sta jednoj kurvi najvise treba? Kazi mi!’ Terao ju je da to izgovori. Osecala je kako joj lice gori od stida. Nije mogla, nije mogla to da kaze… A medu nogama joj je gorelo. ‘Treba mi… da svrsim…’ prosaputala je porazeno. Ponovo joj je prisao veoma blizu. ‘Znam to Natasa. To se lako vidi kada te covek pogleda. Ali hocu da mi kazes sta ti je potrebno da svrsis. Reci mi!!’ Poslednje reci je izgovorio glasnim sapatom pravo u njeno uvo. Instinktivno je uzmakla i zamalo izgubila tlo pod nogama. ‘Ne…’ prosaputala je. Ostar bol na njenoj straznjici. Osetila je kako joj koza gori od udarca. ‘Tu rec moras da izbrises iz recnika. Da te cujem: sta ti je potrebno?’ Cutala je, pokusavajuci da dodje do daha. Ponovo ju je udario, pa jos jednom, ovog puta njegovi prsti samarali su njene dojke. ‘Brzo!’ viknuo je. ‘Brzo mi reci!!!’ Nesto se u Natasi prelomilo. Nije to bio bol niti strah koliko ponizenje i svest da je pred njim potpuno bespomocna. ‘Treba mi… vas kurac.’ prosaputala je, porazena i postidjena. Osecala je kako joj grudi i straznjica bride od udaraca, osecala je kako joj se oci pune suzama od stida, ali osecala je i kako joj niz butine cure sokovi strahovitog uzbudjenja. On nije nista odgovorio. Umesto toga, cula ga je iza sebe kako se svlaci. A onda ponovo, njegove ruke na njoj. Njegova velika saka obuhvatila ju je oko vrata. Pribio se uz nju i govorio joj na uvo. ‘Znam da ti treba kurac. Znao sam to od prvog momenta kada sam te video. Ali zeleo sam da cujem kako to izgovaras, da to sebi i meni priznas. Sada ces ga dobiti. Sada cu da te jebem onako kako te niko nije jebao u zivotu. Sada cu da te jebem kao kurvetinu’ Natasa se tresla. Da joj ruke nisu bile cvrsto vezane ne bi bila u stanju da se odrzi na nogama. Grlo joj se steglo od stida i straha a povez na ocima natapao se suzama. Ali dole… Dole je bila sve vrelija, sve vlaznija. Kasnije ce imati vremena da mrzi sebe zbog toga.