Kakva sam ja to majka – III dio

«Mogu vam pomoći?», začuo se ženski glas. Predamnom je stajala mlada djevojka, stara po prilici kao moja Kristina i gledala nas. Nosila je jednostavnu haljinicu, vrlo vjerojatno radnu uniformu koja joj je lijepo isticala duge noge. Kovrdžava tamna kosa padala joj je preko ramena, a zbog maslinaste kože izgledala je kao neka Španjolka. Ipak najljepše na njoj bile su tamne i iznimno sjajne oči. «Bok…trebaju nam štikle za moju mamu…» «Tvoju mamu?!», šokirano je ponovila. Isuse, Zoki, zašto si to morao reći! Panika me dotukla. To je dakle to. Ukebali su nas…Sve te bolesne želje, fantazije koje sam pustila da ožive sada će me uništiti. Zoran ju je zbunjeno pogledao. «Da…Mami trebaju crne štikle uz mini haljinu», mirno je rekao pokazujući nevjericu prema NJENOM ponašanju. Okrenula je glavu od sina prema meni, na moje grudi, noge…a onda opet na Zokija. Obrva joj se izvila u diskretnom luku. Instinktivno sam si prekrila bradavice. Odjednom mi se učinilo strašno prljavim da ovu curicu uvlačim u svoje seksualne nastranosti. Bila je tako nevino lijepa. «Naravno, nek se gospođa mama sjedne, a ja ću joj pokazati par modela. Sviđaju vam se neke određene?», pokazala je prstom prema cipelama u izlogu. Pogledala sam se sa sinom. Jel to mala prihvatila igru? Svako drugi bi nas obzirom na stanje moje haljine izbacio van. Znala sam da mi je itekako vidjela gole sise ali nije ničim pokazala da je to uznemirava. «Ok…elegantne crne štikle, na što višlju petu», sin ju je znalački pogledao. Djevojka mi se okrenula s osmijehom. «Opa, sin vas zbilja zna obući, gospođo!», čim je nestala u skladištu zakopčala sam se do grla. «Mili, što radimo ovdje? Ajmo van dok stvari nisu potpuno izmakle kontroli!» Bojala sam se da će mala možda iz stražnje sobe pozvati policiju…ili još gore, ako je isto bolesna…i ako stvari odu kvragu pred mojim sinom?! Tako nešto nikada si ne bi oprostila. Duboko u sebi znala sam da želim probati lezbijsku ševu, ali ovo je bila djevojka, ne žena, a tu je bio i moj sin. «Mama, došli smi ti kupiti cipele, uzmimo jebene štikle i sve pet. Opusti se, ništa se neće desiti. Vidjet ćeš.» Cura se vratila s kutijom cipela u rukama, stavila ju je na pod i kleknula pored mene. «Rekli ste broj 37…nadam se da će vam pasati, ove su obično manje nego što piše.» Primila mi je stopalo i stavila ga na svoje bedro. Dodir joj je bio senzualan, toliko erotizorajuć da sam si morala ponoviti kako je sve u redu, da mala samo radi svoj posao. Onda mi se nasmijala totalno razoružavajućim osmijehom. Skinula je cipelu koju sam nosila i izvadila štiklu iz kutije. Noga mi je stajala među njenim bedrima, samo koji centimatar od pičkice. Podigla ju je kako bi navukla cipelu a ja sam se silno trudila držati koljena stisnutim. Nisam imala gaćice a haljinica mi je bila jako kratka, tako da to nisam radila, mala bi mi ravno zijevala u pičku. Pratila sam svaki njen pokret; gledala je kako u cipele tako i u mene, u moje lice, a onda se spuštala pogledom na grudi, pa među moje noge. U tom času oči su joj se zaokružile a disanje postale užasno duboko. Skroz sam zaboravila na sina koji mi je stajao iza leđa, u tom času cijeli svijet je nestao, ostali smo samo ja i ona.