Pre nego sto sam i shvatio uopste sta sam video upravo, ugasio sam snimak.
Bacio sam se na naslon fotelje i gledao u jednu tacku….
Nina….zasto? – tiho sam izustio…
Osetio sam neki nemir…da li je zabrinutost, ili nesto trece ne znam.Uzeo sam svoj sako i izleteo iz kancelarije.
Vratio sam se u stan.Otkljucavam i shvatim da nema nikog.To mi je malo vratilo snagu i dalo vremena da se naviknem….Nina nije bila kuci.Istusirao sam se u nadi da ce mi to pomoci, ogrnuo mantil i otisao u dnevnu sobu.posle nekoliko sati zacuo sam kljuc u bravi i ulazna vrata.Nesto mi je prostrujalo kroz grudni kos i zile na rukama su mi postale vidljive sto nije cest dogadjaj.Vrata od dnevne sobe su se odskrinula i provirila je….
Tata? – upitala je tiho.Od njenog glasa izgubio sam sopstveni koji je bio neophodan da joj odgovorim.Precutao sam, i ako mi to nije bila namera.
Posto je videla da nema odgovora oborila je pogled i usla u sobu.Sela je na koznu fotelju kraj troseda, naslonila laktove na kolena i pogledala me.
Nesto nije u redu? – ponovo je upitala.
Podigao sam pogled i zagledao se u njene divne crne oci.Stvarno je mislila da nesto nije u redu.Bila je tuzna, valjda se zabrinula….da li sam stvarno delovao tako stravicno?Mislim da nije shvatila da je otkucana na netu, zato i ne zna sta mi je.
Ne…sve je u redu, Nina – rekao sam sa pola snage, ali od jednom sam osetio da to nije dovoljno…pomilovao sam je po glavi.Razveselila se.
Pocinje serija!…daj mi daljinski – uzela ga je hitro sa stola, skocila sa fotelje na trosed tik uz mene,namestila jastuk na moje krilo i naslonila glavu podigavsi noge na lezaj.To nije nista neobicno, s obzirom da istu seriju pratimo i svake veceri je tako.To mi je pomoglo da se opustim i opet dozivim onaj osecaj od ranije…da se osecam kao otac.Zaista mi je to bilo potrebno.
Na sebi je imala neke blede farmerice i majicu sa kratkim rukavima…
– Nina? – Upitah.
– Da?
– Hoces kokice?
– Ne…
– Sok?
– ma jok…
– dobro…- nastavio sam da se pravim da gledam seriju.
– mogu li da znam gde si bila?
– naravno…prvo sam svratila do faksa nesto pa kod Andjelke na kafu…a kako je moj tatica danas proveo dan? – Nasmejala se i dalje gledajuci u tv, sa glavom na jastuku.
Osetio sam neku vrelinu u sebi…malo sam olabavio pamucni mantil i oslobodio grudi i svoja razvijena ramena.
– pa nista posebno…ceo dan u kancelariji.Toliko sam bio nezainteresovan da papire nisam ni pipnuo.Nesto sam gledao na netu…neke snimke, a izmedju ostalih i tvoj…
Tu mi je zastao dah…pre nego sto sam bilo sta drugo uspeo da kazem,narusio sam onu uobicajnu atmosveru kao kulu od karata…mislim da je ovog puta nestala zauvek i da se vise ne moze povratiti, nikad.Okrenula je glavu ka meni i pogledala me, kao da ne veruje sta govorim.Gledali smo se oci u oci, polako sam zavukao ruku ispod njene majice,stavio je na stomak i naizad, sam sebe uverio u ono sto govorim.Nisam zeleo da idem dalje.Imala je pirsing.
– Da Nina…video sam snimak.
Nije imala odgovora.Pokusavala je, zamuckujuci…ali nije uspela.Pod rukom sam osetio kako gubi vazduh na trenutke.
