Na istrukcijama iz psihologije zavoljela sam ženske

Bila sam prva godina fakulteta, jurila sam uslov za drugu godinu kao i sve moje kolege. Zapelo je kao sto uvek zapne i nepredvidjene stvari se dese pa ti poremete koncept.Posto dolazim iz unutrasnjosti i iz skromne porodice, uslov je bio vise nego imperativ. Upisala sam se na budzet i tako je moralo da ostane ako sam mislila da ostanem u Beogradu. Jedan od ispita gde sam zapela bila je psihologija. Redovno sam isla na predavanja i vezbe ali nisam uspela da polozim u junu.dosao je oktobarski rok i ja sam prosto morala da polozim taj ispit. Otisla sam na po ko zna koje konsultacije u kabinet kod profesorke, medjutim tamo je bila samo asistentkinja, koju sam inace dobro poznavala sa vezbi. Bila je visoka, crna, ostrih crta lica, svojih 38 godina bila je poprilicno vitka. Saslusala me je i kratko mi dala par odgovora. Kada sam htela da krenem rekla mi je

– Vidim da se bas mucis sa ovim ispitom i da ti je jako vazno da polozis. Zao mi je sto profesorka ne moze da ti pomogne, a ja sam jako losa sa vremenom. Trenutno povrh svih obaveza pisem i magistarski rad a tebi ocigledno treba da se posveti malo vise vremena.

Ja sam samo klimnula glavom, na sta je ona rekla, da ako bas hocu mogu da svratim do nje popodne, da ce napraviti pauzu i porazgovarati samnom o ispitu. Prihvatila sam oberucke poziv.

Dosla sam kod nje sa beleskama oko 18h, bila je u malom stanu na Novom Beogradu, blizu studenjaka. Otvorila mi je vrata i pustila me unutra, ocigledno je bila u poslu, posto su papiri bili na sve strane. Skuvala mi je kafu i malo smo pricale, za oko mi je zapalo nekoliko fotografija njenih na kojima je bila sa devojkama. Pitala sam je da li zivi sa momkom, na sta se nasmejala i prokomentarisala da ona vise razmislja u drugom pravcu. Sto nas je dovelo do toga da mi kaze kako moze da mi sredi da polozim ispit i da to nije problem i da se u opste ne brinem oko toga. Nasmejala sam se i pomalo saljivo pitala sta ja treba da uradim za to? Samo je prisla uzela me za ruku i priblizila sebi i jako me poljubila. Bila sam u soku, nisam nikad ranije poljubila devojku, imala sam decka u tom trenutku 2 godine i nije mi ni padalo na pamet da se petljam sa devojkama. Nisam odgovorila na njen poljubac, bila sam previse zapanjena. Ona me je pogledala, osmehnula se i rekla mi,

– moraces malo vise da se potrudis.

Svasta mi je prolazilo kroz glavu, od toga da pobegnem da joj svasta kazem, pa i da je lupim, al od svega toga ja sam samo stajala. Na kraju mislila sam i na ispit i njenu pomoc oko toga, to mi je bilo pitanje zivota ili smrti.

Ponovo me je poljubila, ovog puta polako, vlaznoi sa jezikom koji je prelazio spolja po mojim ustima lagano. pustila sam se da se malo zabavlja, zanimalo me je dokle je spremna da ide.

Rating: 4.8/5. From 28 votes.
Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
0
Ostavi svoj komentarx
()
x