Koleginice su došle i odma krenule sa čavrljanjem o svemu i svačemu. Pokušao sam malo da skrenem misli sa šefice, kad se iz mog džepa začuo zvuk da mi je stigao sms. Nisam smeo odmah da izvadim da pročitam zato što su ove dve bile pored mene. Malo sam se odvojio i pogledao telefon, molio sam Boga da je ona. Bila je to šefica:
-neću da pogađam, ja sam ti i rekla na koga da misliš. Drago mi je da ti je bilo lepo i meni je.
Istog trenutka sam odgovorio:
-Bilo je lepo, a biće još lepše. Za prvi put je bilo odlično J
-kako bre još lepše, kako znaš da može lepše ako si rekao da ti ovo bio najbolji sex do sada, hehehe
Nasmejao sam se na ovu poruku i koleginice su krenule da me zadirkuju:
-sa kime se bre ti to dopisuješ, pa se još smeškaš? Ne prijavljuješ ništa…
-ma ništa bre, dopisujem se samo sa drugarom.
-da, da sa drugarom hehehehe…
Morao sam da joj promenim ime u imeniku, da neko ne bi pročitao nešto i posumnjao. Malo sam morao da se posvetim koleginicama, pošto su krenule da navaljuju i nakon nekog vremena odgovorio na poruku šefici:
-javlja mi se da može biti i bolje od ovog, da nisi pokazala šta sve umeš, a i znam da ja nisam pokazao sve…
Nije odgovarala. Predpostavio sam da je stigla kući i da ne može sad da se dopisuje sa mnom. Tako malo po malo završi se smena i spremali smo se da krenemo kući. Malo po malo, ja bih pogledao u telefon, ali ništa od poruke. Napustili smo hotel i svako je krenuo na svoju stranu. Meni je u tom trenutku stigao sms. Krenuo sam da izvučem telefon iz džepa da što pre vidim šta je napisala i spetljao se i ispustio telefon na zemlju. Rasturio se na 5 delova. Žurio sam da ga sklopim, da ga upalim, kao da je pitanje života ili smrti. Dok sam čekao da se upali cupkao sam i psovao sam sebe što sam tako smotan. Upalio sam ga i dalje je stajala jedna nepročitana poruka:
-ne mogu da stignem da ti se javim, puna mi je kuća. Ne mogu da prestanem da mislim na tebe. CMOK
Kada sam to pročitao, sa mog lica nije mogao da se skine osmeh, uživao sam u tom osećaju da neko misli na mene i to ne bas neko, nego ona, koja je bila nedodirljiva, ozbiljna odrasla žena, iskusna… Ko zna koliko je muskaraca prošlo kroz njen život… E ona ne prestaje da misli na mene, moj ego je narastao do maksimuma.
Nisam hteo da je uznemiravam i da joj pišem, bio sam u onom klinačkom fazonu da čekam da se ona javi. Tog dana se više nismo čuli, mada mi mali milion puta palo na pamet da joj napišem poruku, ali izdržao sam nekako.
Sutradan sam došao na posao i odma me je uhvatila gužva, neki seminar se održavao u hotelu i svi su bili u haosu. Video sam Valentinu da je 2-3 puta proletela pored mene, ali nisam imao vremena da obratim pažnju na nju, a ni ona na mene. Celo posle podne nisam stigao ni da mislim na nju. Kada se malo stišalo i rasčistila gužva primetio sam da je nema, nisam je spazio već neko vreme. Krišom sam otišao do njene kancelarije ali nije bila tamo. Vratio sam se na svoje radno mesto i uzeo telefon u ruke da joj pošaljem poruku, a u tom momentu je stigla poruka od nje: