Svi su nastavili hodati prema izlazu. Kad su izašli iz bolnice…
Gregor: – „Jeste li s autom?”
Tino: – „Da. Ja sam doveo Suzanu.”
Gregor: – „Ok, sutra će biti težak dan pa idem odmoriti.”
Suzana: – „Čekaj Gregor. Putovali ste cijeli dan i noć. Ti i Mia ste umorni i gladni. Idemo kod nas, napravit ću nešto za jesti.”
Gregor: – „Ma ne. Ne moraš se mučiti. Jeli smo putem.”
Suzana: – „Želim to učiniti, stvarno.”
Gregor: – „Zašto ne bi svi zajedno išli u restoran?”
Mia: – „Ja sam za.”
Suzana: – „Dobro, ali nisam odjevena baš…”
Tino: – „Hajde mama, dobro si obučena.”
Otišli su u obližnji restoran i večerali. Ugodno su razgovarali, družili se. Gregor je platio račun i onda su otišli kući.
Gregor: – „Mia, treba biti u uredu oko 8 sati. Dakle, u 7 bismo se trebali probuditi.”
Mia: – „Nema problema. Stavit ću alarm. Sad ću se samo istuširati i trenutno idem spavati. jako sam umorna.”
Gregor: – „Da. Ja isto.”
Mia: – „Laku noć.”
Gregor: – „Laku noć.”
8. dan
Gregor je ustao vrlo rano. Sjedio je u kuhinji i čitao dokumente. To je bio vrlo važan dan za njegov posao. Naime, imao vrlo važan sastanak s mogućim poslovnim partnerima. Dugo je pripremao projekt. Riječ je o milijunskom ugovoru. Odgovorili su da su zainteresirani i da će doći na sastanak. Ako prihvate ponudu, to će njegovoj tvrtki dati veliku financijsku sigurnost.
Gregor je razmišljao: – Da je barem Tomo sa mnom… Definitivno, mogu predstaviti projekt puno bolje od njega, ali on je taj koji može prodati pijesak Arapu ili led Eskimu.”
Mia: – „Dobro jutro tata, ili da te zovem šefe?”
Gregor: – „Dobra šala haha… Opa! Mia, izgledaš tako…”
Mia: – „Nije dobro?”
Gregor: – „Ta kombinacija službenog i…”
Na trenutak je zastao i zamislio se: – „Ne mogu svojoj kćeri reći tu riječ.”
Mia: – „Dakle, je li dobro ili nije?”
Gregor: – „Dobro je, izgledaš tako lijepo i…”
Mia: – „Možeš li danas završiti koju rečenicu? Kako god. Idemo li sada?”
Gregor: – „Zar nećeš ništa jesti?”
Mia: – „Jesti? Tko može jesti ovako rano?”
Gregor: – „Dobro onda, idemo!”
Došli su na parking ispred poslovne zgrade.
Gregor: – „Stigli smo malo ranije pa nije bilo teško pronaći mjesto ali inače bude problematično.”
Izašli su iz auta i krenuli prema zgradi.
Gregor: – „Što prvo moraš učiniti kada ideš na posao?”
Mia: – „Pa, ne znam, vjerojatno pregledati zadatke, dnevnik ili tako nešto…”
Gregor: – „Krivo. Prvo moraš popiti dobru kavu. Stop bar je najbolje mjesto za to.”
Mia: – „Ako ti tako kažeš…”
Mia i Gregor su ušli u kafić i sjeli za šank.
Bojana: – „Dobro jutro.”
Gregor: – „Dobro jutro.”
Mia: – „Dobro jutro.”
Bojana: – „Ni ti ni Tomislav niste bili ovdje nekoliko dana. Već sam mislila da vam je firma propala.”
Gregor: – „Ma duga priča. Nego, ovo je moja kći Mia.”
Bojana: – „Drago mi je, Mia. Ja sam Bojana.”
Mia: – „I meni je drago.”
Bojana: – „Jesi li siguran da ti je kći, lijepa je. Ha ha.”
Gregor: – „Možeš li nam dati kavu još danas?”
Bojana: – „Oh, netko je ustao na lijevu nogu. Stiže kava.”
Mia: – „Zašto si takav prema njoj, samo se šali.”
Bojana je poslužila kavu i rekla: -”Dobro, sad da čujem u čemu je problem.”
Gregor: – „Trebali smo biti na ljetovanju. U nedjelju smo išli u Meksiko, ali…”
