Posao i užitak

Već sam spomenula da mnogo volim svoj posao i da mi nije teško da radim i prekovremeno. Međutim, do sada sam se držala nepisanog pravila da nikada ali baš nikada neću biti u vezi sa kolegom ili klijentom sa kojim sarađujem.

Istina, zaista i nije bilo mnogo prilika da se ogrešim o svoje pravilo jer su muškarci koji su mi se nudili bili krajnje neinspirativni; kolege koje me ničim nisu motivisale, mahom oženjeni ili daleko ispod svakog nivoa zbog kojeg bih rizikovala svoj položaj u firmi, pa čak i kada se radilo o šefu ili mentoru. Nisam mogla biti deo svakonevnih sve većih procenata afera na radnom mestu i s’tim u vezi svih tračeva i viđenih slika i prilika onih koji su se švalerisali. Ali “nikad ne reci, nikad”- neko pametan je davno rekao.

Tako se i meni desio gospodin konsultant, kao u Čorbinoj pesmi “Pravila, pravila”… pa me i sad ta pesma uvek asocira na taj izuzetak i nasmeje me. 

Za potrebe projekta na kome smo intenzivno radili duže vreme, dobili smo stručnu konsultansku pomoć iz Beograda. Bili smo podeljeni po grupama i našoj je pripao Apolon lično.

Ne znam šta ima u tom čoveku i njegovom stavu, da Vas tako omadjija pri prvom susretu?

Izgleda opasno dobro, zategnuto kao da ne izlazi iz teretane ili ne prestaje da cepa drva, sa tamnim tenom i nijednom borom na svom prelepom licu, osmehom od milion dolara, očima tamnim ali tako prodornim, sa bradicom koja nedovoljno skriva jamicu na bradi i čvrstu mušku čeljust.

Božeee, bilo ga je bolno gledati pa se nešto i ne sećam šta je imao obučeno na sebi tog prvog dana. Znam da sam se osećala potpuno glupo i beskorisno kada su mi ga i zvanično pretstavili. Moja ruka u njegovoj je zavarničila i pokušala sam da je istrgnem iz čvrstog i neznatno dužeg stiska njegove. Gledao me je ispod obrva, zainteresovano, kao da me skenira a moje ime Ana je ostalo da vibrira u vazduhu, dok je on razmatrao  kako bi zvučalo u nekom drugom kontekstu. Ima neka fora kod muških frizura, koje izgledaju naizgled nehajno začešljane a u stvari je svaki zvrk na svom mestu i brižljivo namešten. Neverovatno, tek da nemožeš nikad iz prve da mu odrediš godine i misliš il’ je dečak, il’ iskusan lovac.

Mislila sam da sam uradila najispravniju stvar tada, tako što sam se do nevidljivosti distancirala iz okruženja tog čoveka! Bilo mi je zabavnije da posmatram druge, kako se oblizuju u njegovom okruženju. Odjednom su u naš sektor počele da svraćaju sve koleginice i stare i mlade i udate i raspuštenice i stažistkinje i one koje veze sa nama nemaju.

Smejala sam se ženama koje su mu se bukvalno nudile za sve vrste usluga, pomoći ili pitanja ali i muškarcima koji su videvši tu njegovu prirodnu dominaciju a znajući i za njegov uticaj u evropskom projektu i sami prilazili i tapšali ga po ramenu i nudili svoju pomoć.  

Još neverovatnije mi je bilo što se konsultant, apsolutno svestan svoje pojave i uticaja na druge, samo nonšalantno smeškao i koristio sve vrste pomoći do toga da ima ko da mu nosi prtljag ili dodaje vodu. Frktala sam i iz daljine posmatrala šaradu, tek neznatno proučavajući njegovo lice, ruke, stav dok sedi i naređuje. Ali svaki put, kada bi me dozvao po imenu uključujući me u posao, bilo je teško kontrolisati crvenilo, huktanje koje bi mi se otrglo i svaku drugu potrebu da se sastavim i progovorim razumno. Samo jednom u životu do sada sam osetila prilikom susreta sa muškarcem da mi kolena klecaju i to me je koštalo mnogo toga i sada taj ponovni osećaj koji se javio me je toliko potresao, da sam morala pod hitno da se saberem…

Please wait...

Imamo još za tebe...

Možda Vam se sviđaju i ove
Komentiraj