– Ma, pusti molim te….. Vidiš da je nevaspitan…ide tako golišav po dvorištu.
Odgovorila je vidno zatečena mojim pitanjem, skrećući pogled kao kuče koje je uhvaćeno da merka šniclu na stolu. Zamuckivala je i ja nisam dalje insistirao na tome.
Tako, tog dana, pozvao me je Safet u stranu i pitao: Mali…jeli…. Ko je ova što je sa tobom? Pitao me je tiho, prijateljski i sved vreme gledajući iz daleka u moju majku koja je na stolu u dnu dvorišta redjala hranu i tanjire za radnike.
Biko sam zatečen i zbunjen. Nisu shvatili da mi je majka. U ostalom bila je mladolika i rodila me je rano, nisu oni bili ni prvi ni poslednji koji nas nisu smatrali za majkom i sinom.
– To ti je sestra? – upitao je Safet
– Nnn..ne….rodjaka mi je- zaprepastio sam sebe što sam slagao i odrekao se majke pred nepoznatim romom. Da li sam se postideo što je mlada, lepa i što je potajno žele? Da li sam se ja to upravo zastideo svoje majke?
– A jeli ti udata rodjaka?
– Razvedena je.
Odrekao sam se i oca. Šta mi je to bilo, šta se dešavalo samnom?
– Skoro se razvela, još nosi prsten na ruci. Živi sa nama u gradu, mama i tata su je poslali da me prati kod bake i deke na selo…..
Bože, šta je to samnom. Mislim da sam bio crven kao bulka.
– Hej, mali, nemoj da se stidiš. Mi smo muškarci, – počeo je Safet da me teši. Prijalo mi je. Do tada sam ga smatrao suparnikom oko mamine pažnje. Nisam voleo što se zagledao u mamu. Ali sada smo pričali o mojoj rodjaci. Koja je razvedena…..
– Ma ne stidim se ja….
– U redu je, još sli mlad, ali mi smo muškarci i normalno je da pričamo o lepim ženskama, jeli tako?
– Pa….
– Naravno da je tako. Nego jeli druže, da li misliš ti da ja imam neku šansu kod nje?…. Lepa je, mlada …bela žena….znaš ja sam Cigan….
Sada sam već bio sasvim iskren i priznao tiho Safetu…
– Primetila te je…. Rekla je da je nerviraš što si sa golišavim grudima po ceo dan…
safet se obradovao na te moje reči, iako su bile usmerene na njega kao prekor. Nisam shvatao zašto. Tiho se nasmejao.
– Tako se ženske vataju na nas muškarce.
– Ma nije ona, sigurno
– Jeste, pazi šta ti kažem, zagledala se ona u mene.
Obojica smo gledali u majku kako završava postavljanje stola.
Safet se okrenuo prema meni.
– Druže, vidi, znam da ti krišom pušiš.
– Ma ne, ja…
Safetu se u ruci našla nova nbeotvorena kutija „Malbora“
– Video sam te juče uvde u dno dvorišta da si izvukao cigaretu iz džepa i zapalio
Bio sam uhvaćen, i u malom šoku. Jao, ako kaže mami.
Držeći kutiju cigara u ruci, gledao me je direktno u oči
– Druže, ne brini ništa, mi smo muški i držimo se zajedno. Evo ti kutija „Malbora“ da imaš za sebe. Ali mi obećaj da ćeš držati ovaj naš razgovor kao tajnu. Hoćeš?
Bio sam zatečen prijateljskim pristupom Safetovim….
– H..hoću, hoću – rekao sam
– I da joj kažeš neku lepu reč za mene ako me pomene, važi?
– …….Važi.
Mama je viknula da je ručak postavljen. Safet je krenuo, i namignuo mi okrenuvši se ka meni. Mama ga je ugledala, i pozvala rukom da dodje. Nešto joj je odgovorio. Tada je i mene videla. Mislim da je shvatila da smo bili zajedno i nešto pričali.
Posle dugog vremena da vas počastim novom pričom. Poprilično je duga nadam se da vam se dopada
Stvarni događaj ili ne
Stvaran je. Prepričan od žene koja je ovde glavna junakinja
Zakon
Drago mi je kada čujem komentare i da neko voli ono što pišem. Za nas autore to je jedina nagrada
Odlicna prica, svidja mi se jeste duza ali vrijedi svake procitane steanice.