Sa Sestrom u Šumi (Planina Straha i Grijeha)

Eto malo sam odužio s ovom pričom ali kad sam već morao spomenuti da me uspoređuju s djedom, samo me poneslo da ispričam tko sam i kome propadam. Vratimo se glavnoj temi. Tata, stric i tetka su održali obećanje i svake godine se sastajali u toj kolibi. Koliba je visoko u planinu pa je zimi teško doći do nje, stoga je bilo najprikladnije da se sastanu za uskršnje praznike. Tada su svi slobodni i snijeg se otopio pa se može do tamo doći autom. Pošto tokom zime nitko tamo ne dolazi, taj dolazak za uskršnje praznike uvijek se iskoristi i za razne popravke i radove oko kućice. Idemo tako petkom i vraćamo se ponedjeljak a nekad smo znali ići i četvrtkom.

Bio je četvrtak. Tata i ja smo išli sa terencem odnijeti u kućicu hranu, alat, materijal i još druge stvari koje trebaju za boravak a vrijeme tamo ćemo iskoristiti i za popravke. Do naše kolibe najprije treba ići 12 km planinskom cestom a tada završava asfaltirana cesta i počinje bijela cesta koje vodi skroz oko brda. Oko 5 km uske zavojite ceste koja vodi do izvora. Tada se prijeđe mostić i nastavlja se uzbrdo. Običnim autom može se samo doći još nekoliko km dalje i tada ima još 3 km do naše kolibe. Ali do kraja može se jedino terencem. Tata mi je dopustio da vozim sve do kraja, čak i onaj dio gdje se može zaglaviti u blatu. Ostavili smo sve stvari i vratili se nazad.
Drugi dan ja sam došao s posla u podne. Već su kod nas bili svi: tetka Vesna s mužem i djecom i stric Velibor. On je bio sam jer nije oženjen. Svi smo zajedno ručali a onda obavljali zadnje pripreme za polazak. Meni je zazvonio mobitel pa sam izašao na hodnik. Zvao me je moj gazda.

Ja – Halo
Veki – Hej, oprosti što te smetam, samo sam te htio pitati ako možeš doći da mi pomogneš da završim do navečer jer imam probem s ovom Corsom a moram još riješit ovog Forda. Sutra ne radim a ljudima treba auto…
Ja – Hm, a znaš bi trebao s mojima u šumu…
Veki – Ma znam, rekao si mi. Ma samo sam te htio pitati ako možeš. Ako ne možeš, ne možeš jbg.
Ja – Ajde vidjet ću sa starim pa ti javim.
Veki – Ajde vidi pa ako bude trebalo ja ću te sutra odbaciti gore.
Ja – Ok, javim ti
Vratio sam se u dnevni boravak i rekao pred svima što se događa. Tata mi je rekao da je Veki oduvijek dobar prema meni i da bih mu trebao pomoći ali da sam odlučim. Na to se javila moja sestra.
Lea – Pa super, onda bi i ja mogla riješiti ove stvari za Uskrs sa curama. Pošto me neće biti u nedjelju, barem da im pomognem pripremiti što treba.

Lea je vrlo aktivna u svim seoskim grupama. Također je aktivna i u školskim i crkvenim aktivnostima. Lea je zaista dobrica. Sitne je građe i mršava je a lice joj je lijepo kao lutkica. Povrh svega njena dugačka plava kosa čini je kao da je upravo došla iz bajke. Takvog je i karaktera. Ona nikad nikome ne bi nešto loše rekla ili uradila. Svima uvijek pomaže i svi je jako vole.
Tata – Pa u redu, vas dvoje dođite sutra, samo nemojte kasno da vas mrak ne uhvati.
Mama – Samo pazi kako voziš, znaš kako su opasne te ceste.
Ja – Ma ok, pa jučer sam vozio. Jel bilo u redu, tata?
Tata – Da, odlično si vozio.