Naš mala firma je oduvek bila puna pozitivne energije i dobrog raspoloženja. Za to je bio zadužen naš dirktor, koji je pozitivno gledao na sve. I kada je loše, kod njega je to prolazilo kroz osmeh i pozitivnu energiju.
Uz sve to, svi smo bili muški (majstorska firma, električari) osim naše sekretatice Julije. Ona nam je bila jedina svetla tačka u firmi. Svi smo je čuvali i pazili na nju. Da se ne psuje ispred nje i da budemo kulturni.
Svi su je gledali kao finu i smernu, ali meni je nešto ukazivalo da je Julija malo slobodnija nego što je to pokazivala.
Uvek nam je svima kuvala kafu i bila ljubazna. Doduše jako često ljuta na onog koji ne donese račun plaćen karticom. Tada je bivala neprijatna i umela da nam se nakenja kvalitetno.
Nešto me uvek kopkalo u pogledu na nju. Uglavnom nisam grešio u proceni, pa sam se nadao da ni sada nisam.
Juilja je bila visoka plavuša, mršava, sa lepom i čvrstom guzom. Uvek u uskim farmericama koje su isticale njene vitke i duge noge. Košuljica ili bluza koja je uvek krila šta to ima ispod nje. Brus se ocrtavo, pa sam mogao da naslutim da ima lepe male grudi, onako taman za ruku.
Što sam je više gledao, sve sam češće želeo da je imam u rukama i osetim to telo.
Njena slika na viberu je bila takodje jako sočna. Sa nekog letovanja, ona pognuta preko nekog zida, kratak šorc, noge pocrnele od sunčanja i guza koja ispunjava taj mali narandžasti šorc. Bela majica ispod koje su se ocrtavale slobone grudi bez brusa. Prelepo.
Ostahod sam kod kuće za vikend i rekoh, da probam. Što se kaže sa čačnema porukom.
„Dobro veče Julo“ Napisah kratko.
„Dobro veče kolega, pa otkud vi u ovako kasne sate?“ I smajli na kraju
„Pa sedim eto sam, i nešto razmišljam, i eto tebe u mislima, pa rekoh da se javim“
„I baš ti ja padoh na pamet?“ I opet smajli.
„Baš ti, onako lepo mi pade na pamet“
„ A kako to lepo padoh na pamet“
„Pa sad… Ne znam kako da kažem a da ne zvuči loše“
„Opaaa, znači tako. Pa jasno mi je kolega kako si me se setio. I od svih žena baš mene. Cccc“ I opet taj smajli.
Nije joj bilo neprijatno. To mi je bilo bitno. Svidelo joj se.
„Baš ti Julo. Nadam se da ti ne smeta“
„Ču smeta…. Šta više. Hahaha!“
Tooo uspeo sam da je probudim. A možda joj se i svidjam.
„Znači da nastavim sa mojim mislima o tebi?“
„Nemoj samo da misliš, piši mi. Da vidim šta se mota po toj glavi.“
„Mota se svašta, ne znam koliko smem da pišem o tome“
„Piši slodobno, ja sam ti skroz otvorena za razgovor i za priče, nemoj da se brineš. Ti si mi mezimac u firmi. Ti možeš slodbno samnom“
Au, to me je baš pokrenulo. Onda sam rešio da opišem sve što mi je na pameti.
„Pa da ne okolišem onda?“ Pitah za svaki slučaj.
„Taman posla. Što se kaže, u čelo 😊“
To mi reci Julo, pomislih.
„Znaš li kako sam te lepo zamislio, kako smo sami u kancelariji…“
„Pa bili smo 100 puta sami, šta je tu čudno?“ I opet smajli.
„U mojim mislima ti si kuvala kafu za sve, a ja sam ušao u kuhinju i jedva se mimoišao sa tobom. I onda sam se očešao o tebe i ti si osetila da nisam miran. Pa sam te pomazio po toj tvojoj maloj guzi.“
