Odakle god da počnem, završavam na jednoj osobi, na mojoj sestri od strica, Milena.
Koliko god to bilo pogrešno ili zabranjeno, nikada me misao na nju nije napuštala.
Još kao deca, voleli smo da provodimo vreme sami, da pričamo i da se zezamo. Ali uvek je tu bila ta neka tenzija, koju sam osećao, nadao sam se i ona.
Ta slatka tenzija, da ti se neko svidja. A nisam smeo to da joj kažem. Mislio sam da ću dobiti po nosu.
Vreme je prolazilo i došli smo u neke zrele godine, ali smo se malo odaljili.
Nismo se videli jako dugo. Slučajno se sretnemo negde, i meni se uvek produbi taj isti osećaj. Nije nestajao nikada. Dolazila mi je često u snove, one zabranjene snove, gde sam je imao samo za sebe, vodio ljubav sa njom. Bila je moja. Ali smo u snovima.
Život je namestio da se opet zbližimo.
Jedan poziv od nje, da se vidimo i popijemo kafu. Ja sam se sam usplahirio, ponadao da će biti nešto. Priča se završila na poslovnom predlogu o strane nje i njenog muža.
Razišli smo se uz dogovor da se opet nadjemo i družimo.
Nije mi djavo dao mira, pošeo sam da joj pišem poruke.
Pomalo dvosmislene, da vidim kako će reagovati.
Nisam se prevario, imalo je tu nečega.
Jedna poruka mi je bila dovoljna, da ne odustanem.
Napisala je: Najbolje su one stvari koje se ne kažu, nego se razumeju i bez reči.
Srce mi je tuklo 200 na sat. Znao sam šta to znači.
Već sutradan, smo počeli da razmenjujemo konkretnije poruke.
Da delimo komplimente jedno drugom, da pišemo o našim željama. I došli do krajnjeg cilja. Da želimo jedno drugog, onako kako ne bi to smeli, i da je to jače od nas.
Priznala mi je i da ona od malena mene gleda drugim očima, da je potajno bila zaljubljena u mene, kao i ja u nju.
Poruke su trajale nedeljama. Pisali smo i slali slike, kao najgori napaljeni klinci.
Od svake njene poruke gorelo mi je u stomaku a kurac je bivao tvrd kao kamen.
Konačno smo stisli petlju, i dogovorili da se vidimo nasamo, uz obostranu želju da se pogledamo u oči kao muškarac i žena, a ne kao brat i sestra.
Stan u blizini, koji smo čuvali na molbu vlasnice bio je idealan za ovu priliku.
Otišao sam tamo i čekao je.
Parkirala se i izašla u letnjoj haljini koja joj se od povetarca lepila za butine u bujne grudi.
Ceo sam trepereo, nisam mogao da sakrijem uzbudjenje.
Otvorio sam joj vrata i dočekao me je njen osmeh:.
– Gde si bre burazeru moj blesavi.
Nasmejao sam se i pustio je u stan. Zaključao sam vrata iza nas.
Okrenuo se i video je kako stoji ispred mene, takodje uzbudjena, i pomalo uplašena.
Prišao sam joj, zagrlio je i konačno poljubio.
Usne su nam se spojile iste sekunde, i krenuo je naš prvi zabranjeni poljubac. Poljubac koji je trajao i trajao, jezici su nam se sudarali, oboje smo ispuštali uzdahe lude napaljenosti.
Krenuo sam tako zagrljen sa njom unazad, vodeći je ka sobi i krevetu koji je čekao nas.
pratila me je u koracima, ali poljubac nije prestajao.
Zastali smo kod kreveta, odvojili usne i boje se onako blesavo nasmejali.
Osmeh je govorio, ala je ovo ludost, ali prija.
Raskopčala je u sekundi haljinu koja je skliznula niz njeno telo, i ostala samo u brusu i gaćicama.
Posle toliko godina, opet sam mogao da vidim te bujne grudi koje sam sanjao, na koje sam godinama besomučno drkao i zamišljao ih u rukama i ustima.
– Šta si se ukipio, posluži se slobodno. Rekla mi je videvši me kako blenem u njene obline.
