Već izvesno vreme se dopisujem sa Vesnom, devojkom koju sam upoznao na jednom od onih perveznih sajtova za upoznavanje. Nismo se još uživo videli, ali smo zato razmenjivali poruke više puta dnevno.
I poruke i slike.. Bila je to perverzna devojka od 22 godine. Mojih godina. Ja sam studirao i imao povremeno veze. Ali nijedna nije bila perverzna koliko sam želeo.
Sa Vesnom sam imao super dopisivanje i slikanje. Naročito noću kada bi moji ukućani otišli na spavanje.
Jedne večeri sam otišao u sobu oko 11 uveče i već se spremao da krenem dopisivanje sa njom. Smišljao dobru uvodnu poruku.
Legao sam u krevet, pokrio se i počeo da gladim već dignuti kurac…
Šta napisati dobro da odmah krene i sa njene strane.
„Kako sam te noćas dobro sanjao. Mnogo dobro smo se jebali. Onako žestoko kako ti voliš.
Svršio sam i u tebe i po tebi. Po tim tvojim velikim dobrim sisama, svuda. Evo i sada dok ti pišem kurac mi je tvrd.“ Napisah i poslah.
Čekao sam odgovor. Ali ga nije bilo odmah, kao što sam navikao.
Tek nakon 15 minuta, stiže zvuk viber poruke.
Otvaram spreman da krenem sa novim pisanje i drkanjem kurca. Kad ono šok…..
Poruka koji sam poslao je otišla Vesni, ali ne toj Vesni. Već mojoj ujni, Vesni. Kako sam mogao tako da pogrešim….. Uh čoveče. Šta sam uradio.
Odgovara ujna. „Nadam se da je ova poruka bila namenjena nekom drugom, a ne meni Marko?“
Sav sam se tresao, kao da sam uradio ne znam šta. Izviniću se i to je to.
„Jooooj ujna, izvini. Greškom je otišlo tebi. Isto se zoveš kao devojka kojoj je trebala da ode poruka.“
Kratka pauza, pa odgovor od ujne.
„Čitam poruku i skontam da je greška u pitanju. Ali opis odgovara meni.“ Ja u čudu…
Ujna jeste imala velike dobre sise. Šta da odgovorim sada.
Ujko je radio preko, pa je ona bila u stanu da decom. Mojim sestrama od ujaka. Sličnih smo godina.
„Pa, ne znam šta da ti kažem. Izvini molim te, baš mi glupo.“ Odgovorih joj.
„Nema razloga da ti bude glupo, ništa strašno, dešava se. Mada je lepo dobiti ovakvu poruku. Lepo je kada te neko mašta….“
Opa, ujna nije ljuta, naprotiv. Prija joj poruka. Šta da uradim sada. Kita mi je i dalje bila dignuta.
Prihvatio sam igru. Zanimalo me šta će dalje da piše.
„Zar ti ujko ne piše poruke? Odvojeni ste. Mogao bi i on da ti šalje ovako nešto, ako to voliš.“
Usledi brz odgovor. „On da piše ovako. Ma daj Marko. On ne radi ništa ni kada dodje ovde, a kamoli da piše. Kakav tvoj ujko.“
Uh, sada sam već počeo da se loži dobro. Da li smem da nastavim da joj pišem? Da li da je pitam?
Morao sam malo da je primim, pa sam nastavio.
„Šteta vala ujna. Ti si lepa žena. A on tako.“
„Hvala ti Marko. Lepo od tebe.“
„Pa iskreno ujna, ako na tebe ne reaguje, na koga će majke ti.“
„Da reaguje? Reaguje on samo na kafanu kada dodje. Eto na šta reaguje.“
„Bogami greši.“
Ja sam već počeo dobro da regujem na njene reči. A koliko vidim i njoj se dopisivalo.
Znao sam da je siguro sama u sobi, čim može da piše.
„Što, ti bi reagovao na ženu kao što sam ja?“ Pitala je ujna konkretno.
„E sad. Da li smem da pišem slobodno? Malo mi i čudno i neprijatno.“
„Naravno, samo piši.“
„Bez ljutnje ujna, ali ja, evo već regujem na tebe. Da znaš.“ Drhtale su mi ruke dok sam to pisao.
„Ti si ozbiljan sada? Ne šališ se?“ Pitala je ujna.
„Veruj da se ne bih šalio. Naročito ne sa tobom. Jedva sam napisao prethodnu poruku. Ali rekla si da pišem slobodno.“
„Naravno, slobodno. Ali sam u čudu iskreno. Ja da utičem tako na momka tvojih godina.“
„Ni ja nisam verovao ako ti je lakše. Ali eto, reagujem.“
„A kako to reaguješ, reci mi?“ Kako da napišem ujni da mi se digo na nju. Kako to napisati a da ne zvuči vulgarno.
„Ne znam kako da ti opišem, a da ne budem prost.“
„Normalno napišeš, šta je tu strašno.“
„Uh, lako je tebi, ja moram da napišem to.“ I stavio sam smajli na kraju.
„Ajde, ajde. Nemoj da se stidiš.“ Hrabrila me ujna.
„Kratko rečeno. Digao mi se zbog tebe i na tebe.“ Opet me uhvatio neki strah…
