U Beogradu sa sestrom od prijatelja

U Beogradu se odvojih sa auto-puta i uputih se ka kafiću, poznatom kao sastajalište bajkera.

Što zbog vrućine, a i toga što je većina ljudi bila na odmoru, kafić je bio poluprazan. Parkirao sam motor i ušao u hlad da se osvežim.

Dugo nisam bila sa muškarcem, pa ne znam kako će to ispasti

– Ja bih se na tvom mestu javio starim drugarima… – bio je to glas mog starog drugara bajkera Stefana.

– Ej… zdravo – povikah iznenađeno – izvini nisam te video. Idem sa puta i umoran sam pa mi je samo pivo bilo pred očima.

– Hajde pridruži nam se.

– Naravno.

Stefan je sedeo sa još jednim bajkerom koga nisam znao i ja im se pridružih. Inače, Stefan je bio pilot i često nije bio u zemlji. Bio je to jako zgodan 40-to godišnjak.

– Ovo je Igor – reče Stefan i pokaza na drugara – Pa oktud ti čoveče?

– Drago mi je Dule. – Rukovao sam se sa Igorom i seo. – Pravo da ti kažem, evo već dva dana putujem iz Grčke.

– Pa da kad voziš traktor… – našali se Stefan.

– Ne nego znaš ti mene. Ja to volim lagano i da stajem uz put gde mi se dopadne, a i u Nišu sam imao gumi defekt.

– E jebi ga.

– Srećom na sto metara od vulkanizera. Još smo se i zapili u kafani. Dobri neki ljudi – namerno sam preskočio detalje vezane za sex.

– E baš fino što si svratio. Dugo se nismo videli.

– Pa od moto susreta u Zrenjaninu, ako se dobro sećam.

– Da. Nego problem je što ja večeras radim. Letim za London.

– Pa dobro. Družićemo se dok si tu.

Tada je u kafić ušla ona. Sunčica. Ona je Stefanova rođena sestra. Bajkerka, možda i veća od svih nas. Na sebi je imala uske kožne pantalone koje su isticale njene obline. Gore je nosila letnju kožnu jaknu, raskopčanu do pola, ispod koje nije nosila ništa.

Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
0
Ostavi svoj komentarx