«Mama, zašto ne bi sa mnom pokušala! Ja ću te napumpati od prve, vidjet ćeš! Kad bi mi samo dala priliku!!!»
Jadranka se smijuljila. Stajala je skroz stisnuta uz sina i držala ruke na njegovim širokim ramenima.
«Ma daj molim te, pa znaš da toga nema nigdje!»
«Zakaj ne??? Tata ne mora ni znati, možeš mu reći da je njegovo!»
Mama se sada tako jako smijala da nije bila u stanju ni govoriti.
«Sine, daj se slušaj kaj pričaš…hahahah!»
«Pa daj reci da nije dobra ideja?! Dobit ćeš bebu, a tata neće ispasti neki jadni rogonja kome si se jebala iza leđa!»
«A ti se ne bi računao pod varanje? Ma vidi gospodina, hahah!»
«Ne bi jer bi mali izgledao kao tata! Mama, časna riječ, nema šanse da ikada ikome kažem!»
«Mili, ne možemo», mama je zapalila cigaretu i odmahnula rukom.
«Zašto??? Sva si sluđena koliko hoćeš bebu, zakaj ti je ja ne bi mogao složiti???»
«Nije samo stvar u bebi, Robi. Dvadeset godina sam s tvojim ocem i niti jednom ga nisam prevarila. Sasvim sigurno i neću to sada početi zato kaj mi je sin pre napaljen pa se sjetio!»
Spustio je glavu na prsa, a onda pogledao majku s đavoljim osmijehom, «A kada bi on to pristao…?»
Jadranka se nekontrolirano zasmijuljila.
«Tvoj otac?»
«Da, kada bi tata rekao da te smijem poševiti zbog klinca?», dodao je mrtav ozbiljan.
«Sretno sine!»
«Ne, nemoj se sada glupirati… Šta ako tata kaže da je ok?»
«Čekaj, tebi je normalno pitati oca takvu stvar?!»
«Odgovori mi na pitanje, mama!»
«Kao prvo, nema teorije da Petar na to pristane. On je Hercegovac, jebemti, konzervativan čovjek. Mogao bi te zatamanit već i za to što ga ispituješ takve bolesnoće.»
Mali je insistirao, «Ali ako pristane?»
«Pa ako pristane…što neće…onda bi se možda i moglo porazgovarati o tome.»
»Nemoj vrdati mama, reci kako je, jel bi onda porazgovarali ozbiljno o tome da ti i ja napravimo bebu?»
«Da, možda bi se dalo pričati o tome da mi napraviš bebu, sine», Jadranka je ugasila čik, i ozbiljno pogledala dječaka u oči.
Robert je to doživio kao gotovu stvar. Podigao ju je s poda i sav euforičan počeo stiskati. Obožavao je osjećaj velikih spužvastih sisa na svojim mišićavim grudima. Mama se samo blesavo smijala, mislila je kako je baš slatko što ga i sama mogućnost da će je smjet oploditi toliko veseli. No, znala je da od toga neće biti ništa. Nema teorije da njen muž nešto tako bizarno blagoslovi.
«Dušo, daj se smiri…Još nisi pričao s ocem.»
«Ako pristane, možemo početi večeras?»
«Ne! Jer ako pristane, ja ću umrijeti od šoka, hahah»
«Daj mama budi ozbiljna! Ako pristane, jel može?»
«Prvo ćemo morat razgovarati i to svi skupa, sine.»
Robert se veselo smijao, pucao je od samopouzdanja. Uopće nije dovodio u pitanje da će mu se napokon ispuniti san; mamina stopala kao da su mu već bila na ramenima, a velika zrela pičketina mokro mu je šljapkala oko tvrde, žilave kurčine. Mali nije bio lud, jednostavno je znao nešto o svom ocu što njegova majka nije. Tata je napravio veliku grešku, koja će ga sada jebeno koštati. Toliko jebeno da će mu sin pojebati i oplodit ženu!
*
Jesi li joj napravio dijete