„Budi fin.“ Pogledala ga je. „Budi dobar prema svojoj majci.“ Napućila je usne i pogledala ga kroz trepavice.
„Vau, nikad ranije nisam video taj pogled.“ Vanja ju je iznenadio širokim osmehom. „Sviđa mi se, izgledaš slatko.“
„Hvala ti!“ Ozarila se.
„Obično imaš taj advokatski pogled, znaš, pomalo kučkast.“
„Auč, Vanja, bolje ćeš se snaći sa devojkama kada naučiš kada da prestaneš“, savetovala ga je Renata.
„Ona nije devojka, ona je moja mama.“ odgovorio je Vanja, a zatim slegnuo ramenima. „Više nemam devojku. Ne želim je.“
„Misliš da nemaš, ali prava žena će se pojaviti, i to vrlo brzo, kladim se.“ Renata se ohrabrujuće osmehnula. „Ti si zgodan dečko i možeš pokušati da se ponašaš drugačije, ali si veoma dobar prema svojoj mami. Žene vole dečaka koji je dobar prema svojoj majci.“ Kaže im da će biti dobar prema njima.“
„I ima ceo grad pun lepih devojaka dvadeset minuta niz put“, dodala je Vesna. „Ali, ne slažem se sa Renatom. Većina žena ne želi maminog dečka.“
„Ne, ali žele muškarca u kući, a Vanja dokazuje da to može biti upravo sada“, Renata je insistirala. „I moj sin je bio za mene i verujte mi, on čini svoju ženu veoma srećnom. Brine o njoj na svaki način i to je naučio želeći da brine o meni.“
„Na svaki način?“ Vanja je podigao obrve. „To zvuči malo jezivo. Malo je tabu sa Kej Parker za mene.“ Nasmejao se Vesninom izrazu lica. „Hajde, mama. Taj film je klasik, čak i deca mojih godina imaju…“ zaustavio se, pa namignuo. „Čuo sam za to.“
„Imam ga na DVD-u“, rekla je Renata, a zatim se osmehnula kada su mu se oči raširile. „Zapravo, cela serija.“
„Dakle, da vidimo šta je u ovoj kutiji!“, izjavila je Vesna, ne samo da bi se skinula sa iznenada neprijatnog razgovora, već iz nekog razloga je umirala od želje da vidi šta je unutra.
„Već sam to video.“ Vanja je mahnuo rukom. „Vraćam se gore, laku noć, Renata.“ Uputio joj je lukav osmeh. „Možda bih jednog dana mogao da pregledam tvoju kolekciju filmova.“
„Napolje!“, odbrusila je Vesna sinu.
Uz smeh, koji joj je govorio da ga je dobro zaigrala, Vanja je napustio sobu.
„Izvini“, rekla je Vesna dok je podizala poklopac kutije. „Nije on baš kreten, više me zadirkuje nego tebe.“
„Znam, sećaš se da sam odgajila sina. Ali u pravu je, taj film je poznat i to s dobrim razlogom.“ Promenilo je način na koji ljudi vide stvari.“
„Perverznjaci u svakom slučaju.“
Vesna je skinula poklopac i suočila se sa ametistnim priveskom pričvršćenim za srebrni lanac. Privezak je bio u obliku suze i dugačak oko dva i po centimetra. Dok ga je Vesna gledala, dlačice na potiljku su joj se naježile i osetila je kao da kroz nju prolazi struja elektriciteta.
Uzdahnula je kada se površina priveska pomerila i sada je zurila u malo oko boje kamena.
„Renata!“ Vidiš li…“
Vesna je trepnula i odmahnula glavom. Oko je nestalo, kao i čudan osećaj, ali što je još važnije, privezak je sada bio smaragdno zelene boje. Iste zelene kao i minđuše koje je nosila. Vanja joj ih je kupio za Dan majki prošle godine jer je zelena bila njihova omiljena boja i slagale su se sa kamenjem u njenom vereničkom prstenu.
