Nastavila je da gleda kroz prozor dok Renata nije stigla do njene kuće. Kosta je izašao na trem da je dočeka i zagrlili su se i dugo poljubili. Ovog puta nije bila uzbuđena, već tužna. Sećala se tih pozdrava sa setom i žudela je za nekim ko bi je sada pozdravio.
Završila je vodu, zatim otvorila slavinu i poprskala lice vodom. Voda i hladnoća na njenom licu pomogli su joj da se oslobodi nekih efekata vina i okrenula se, naslonila se na pult.
Vesna nije želela ništa više nego da ode gore i da krsti đakuzi kadu. Lepo dugo kupanje, zatim dobar san i spremnost za naporan dan sutra. Umesto toga, pustila je pogled da luta po kutijama naslaganim na podu sa posuđem, loncima, tiganjima i svim sitnicama koje je imala na pultovima kod kuće.
Sklonila je deo toga pre nego što je otišla gore. Vanja je vredno radio oko njenih stvari. Ne bi bilo fer da se opusti. Uz uzdah, uzela je nož sa pulta i isekla najbližu kutiju.
Izvadivši šolju čaja umotanu u malu kesicu od mehuričaste folije, Vesna je pomislila na Renatu. Kod kuće sa svojim mnogo mlađim mužem koji je bio lud za njom. Znala je da će se večeras ponovo pojebati.
Renata je bila srećna žena, obožavana i zadovoljena. Sve čemu se Vesna mogla radovati bilo je igranje sa lepljivim prstima u đakuziju. Spuštajući šolju i uzimajući drugu, Vesna je pomislila da Vanja nije jedini koji je trenutno ljut na život.
Treće poglavlje
„Au!“, uzviknu Vesna kada se previše uspravila i udarila potiljkom o vrh ormarića.
Sedela je na pod, prelazeći rukom preko glave. To je bio treći put da je to uradila dok je odlagala sve šerpe i sredstva za čišćenje u donje ormariće. Srećom, to je bio poslednji put.
Stojeći, Vesna je zurila u preostale četiri kutije i odmahivala glavom koja je i dalje bolela.
„Sutra je novi dan.“ Srušila se na kuhinjsku stolicu i, naslonivši se na nju, zatvorila oči.
„Jesi li umorna, mama?“
Vesna je otvorila oči i trgla se kada je ugledala ženu sa dugom crnom kosom kako sedi preko puta nje. Iza nje je bio visok mladić sa istom tamnom kosom.
„Dug dan, Branko.“ Žena je protrljala njena ramena. „Boli me.“
„Evo, pusti me da uradim to.“ Brankove ruke su se spustile ispod njenih i masirale joj ramena.
„O, dušo, jesam li ti nedavno rekla kako si dobar sin?“ Maja je opušteno uzdahnula, spuštajući se još dublje u stolicu. Čekaj, kako je Vesna znala ime te žene?
„Zato što je to tvoj san, glupačo.“ Tihi glas joj je progovorio u mislima.
„Dobar sin treba da brine o svojoj majci, zar ne?“
„Volela bih tako misliti.“ Maja se tiho nasmejala, a zatim zadovoljno promrmljala dok su joj njegove velike snažne ruke milovale ramena. „Hmm, dušo, to se oseća prokleto neverovatno.“
Te reči, koliko god bile neprikladne, zvučale su još gore. Maja ih je izgovorila promuklim glasom koji je više pristajao ljubavniku nego sinu.
Negde u svom umu, Vesna je znala da sanja, ali nije mogla da reaguje na scenu ispred sebe. Da li obično znaš kada sanjaš u snovima?
„Renata je to ranije govorila.“ Branko – zašto su mi se njihova imena delovala poznato? – progovorio je dok su mu ruke klizile sa njenih ramena na nadlaktice. „Čoveče, Kosta ju je dobro jebao.“
