„Da sam ostatak života provela sama, ljubila bih se.“ Renatine usne su se izvile u grimasu. „Bio je pravi majstor. Veoma okrutan prema meni.“
„Žao mi je. Bar si se ipak udaljila. Mnogo žena ostaje. Ja sam ranije primala slučajeve žrtava porodičnog nasilja. Postoji posebno mesto u paklu za takve muškarce.“
„Amin, sestro.“ Renata je podigla čašu i kliknula njome o njenu. „Nadam se da se sada tamo peče. Bio je toliko loš da sam se iselila iz ove kuće i iz susedne zbog njega.“
„Vau, ovo vino je ukusno.“ Vesna je izjavila, gledajući u duboko crvenu tečnost, „Slatko i nekako… hej, čekaj.“ Vesna je gestikulirala oko sebe. „Jesi li ovde živela?“
„Da, rođena sam u ovoj kući. Ostala sam ovde nakon što su mi roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći i on se uselio kod mene. Iselila sam se nakon što je otišao.“
„Razumem.“ rekla je Vesna, ali tiho dok je razmišljala o pričama koje joj je sin ispričao.
„Moji pradeda i prababa su kupili ovu zemlju i na njoj sagradili ove dve kuće. Od tada su u porodici. Ali moji roditelji su imali samo mene, tako da su obe kuće ostale meni.“
„Nekada sam iznajmljivala ovu u kojoj sada živim, ali zbog svega što se desilo, pitala sam porodicu koja je tamo živela da li bi se zamenili sa mnom i bili su dovoljno ljubazni da to urade.“
„Šta im se desilo?“
„Desilo se?“ Renata je izgledala zbunjeno. „Bio je prljav đavo u nekoj bankarskoj firmi i preselili su se. Mislim da su se preselili u Spaniju.“
„Razumem.“
„Često to govoriš. To je nešto sa advokaturom?“ Renata se nasmejala. „Ali znam šta si mislila. Ova kuća je imala lošu sreću. Ljudi u njoj, barem.“
„Pošto si ti to rekla.“ Vesna je zastala, pitajući se da li želi da nastavi ovaj razgovor.
U trenutnoj tišini čula je udaranje sa sprata. Nakon što su sve uneli iz prikolice, Vanja je ostao gore, odlažući stvari i sastavljajući neke od polica koje je kupila za ogromnu garderobu.
„Pošto sam ja to rekla, šta?“
„Izvini.“ Vesna je odmahnula glavom. „Dugih par dana. Baš sam razmišljala da svi problemi u ovoj kući imaju istu temu koja se ponavlja. Nasilni muž.“
„Ne baš, moj muž, naravno Nino , samo dvoje od…“
„Vanja mi je rekao za ženu koja se obesila i muž je bio pod istragom jer je policija ranije bila tamo zbog porodičnih problema.“
„O, Marija.“ Renata je spustila glavu. „Tako divna žena, život joj je jednostavno postao previše težak.“
„I majka i sin koji su nestali i ponovo je policija mislila da je to muž, ali nema dokaza.“
„Katarina i Predrag“ Renata je rekla mirnim glasom, ali sada je izgledala iznervirano. „Jesmo li guglali?“
„Vanja jeste, i zadirkuje me zbog toga što je kuća ukleta.
„Da li je pročitao dovoljno da sazna da su se Katarina i Predrag pojavili u Budvi i da su živi i zdravi? Katarina je izgledala veoma srećno poslednji put kada sam razgovarala sa njom pre par meseci.“ Kada je Vesna podigla obrve, dodala je: „Ostajemo u kontaktu.“
„Ali prilično je očigledno zašto bi majka i sin ustali i pobegli“, rekla je Vesna.
„Je li?“ Renata joj je uputila lukav osmeh, jer je priznavala internu šalu.
