Zeleni maglovit oblak joj je zamagljivao vid, a kada se razbistrio, Vesna je zurila u sebe, sedeći u stolici, sa podignutom majicom i otkrivenim sisama. Nestrpljivo je sisala Vanjin kurac!
„O, jebem ti mama“, zastenjao je, „Ovo se tako oseća…“
Vesnine oči su se otvorile i trznule se u stolici.
Sedela je tamo, srce joj je lupalo tako jako da je mislila da će joj iskočiti iz grudi.
„Šta je to, dođavola, bilo?“, šapnula je, trljajući slepoočnice.
Srce joj je usporilo, ali joj je um jurio. Ozbiljno, šta je to, dođavola, bilo? Poslednjih nekoliko nedelja je imala sve više vlažnih snova. Bilo je očigledno da joj telo govori da treba da uradi više od toga da troši baterije kao da izlaze iz mode.
Njena reakcija na Renatu i Kostu ranije bila je znak toga. Još uvek nije mogla da veruje da je ne samo stajala tamo i gledala, već da je imala takvu reakciju? Zaklela se. Da se Vanja nije pojavio, možda bi pukla samo od posmatranja. Definitivno je ulazila u terenje, efekat vina na nju je to dokazao. Renata je bila u pravu, spuštalo je inhibicije.
Ali taj san? nevaljali san je jedno, ali majka sa sinom? Još gore, videti nju i Vanju u tom položaju? Odakle je to, dođavola, moglo doći? Kao i skoro svaka normalna majka, nikada nije imala nepristojne misli o svom sinu.
Naprotiv, u prilikama kada je primetila da joj je sin zgodan mladić, osećala se pomalo neprijatno.
„U redu je“, promrmljala je tiho. „Previše pića, nova kuća, živci.“ Njene reči su zvučale jednako jadno koliko su i bile. Jednostavno postoje neke stvari na koje nikada ne pomislite, bez obzira koliko ste umorni ili pijani.
Ustala je sa stolice, trzajući se od boli. Vreme je za kupanje i spavanje. Vesna je ostavila upaljeno malo svetlo iznad pulta u slučaju da Vanja ožedni usred noći i izađe iz kuhinje.
Prešla je mračnu trpezariju i upalila malu lampu u uglu kako bi mu ostavila osvetljen put u nepoznatoj kući. Vesna je ušla u dnevnu sobu i videla sina kako spava na velikoj garnituri.
Skinuo je majicu i nosio je samo šorc, a ajpad mu je bio okrenut licem nadole na grudima. Tiho mu je prišla i osmehnula se. U poslednje vreme je bio tako ćudljiv, ali kada je spavao, izgledao je kao onaj slatki dečak koga su ona i Stevan odgajili.
Vanja se mučio montirajući televizor na zid i postavljajući njen računar i monitor tako da je sve što je trebalo da uradi kada sutra dođu selidbeni radnici bilo je da to stavi na njen sto. Kablovska televizija nije mogla da stigne do sledeće nedelje, ali je povezao svoj ajpad sa televizorom kako bi mogli da gledaju Netfliks ili filmove.
Takođe je doneo svu njenu odeću u njenu sobu i okačio njenu radnu odeću i razigranije haljine koje više nikada nije nosila u ogromnom garderoberu.
Vanja nije samo sastavio njene police za cipele, već je u njih stavio sve njene cipele. Doduše, njen opsesivno-kompulzivni poremećaj bi je naterao da ih složi, ali je misao bila ono što je važno. Čak joj je i namestio krevet jastucima i posteljinom koje je donela u prikolici.
Selidbeni radnici su trebali da stignu sutra u podne sa njenim stolom i policama za knjige i Vanjinim nameštajem za spavaću sobu, zajedno sa nekoliko sitnica koje je odlučila da ponese sa sobom. To i kutije sa ličnim stvarima koje nisu stale u prikolicu.
