Vesna se uhvatila kako se sprema da pita da li je jedan afrodizijak jer, vau, bila je… napaljena. Taj osećaj se nije mogao poreći. U poslednje vreme je razmišljala bezobraznije nego obično, kao proizvod seksa bez ikakvih drugih stvari osim svojih igračaka i prstiju, ali večeras je bila van svake mere. Kao da se vratila na fakultet, pijana je i traži seks.
„Doneću ti sutra još par flaša, ako želiš. Imamo ceo stalak u podrumu.“
„Naravno, ako ti ne smeta.“ Ako ništa drugo, spavaću prilično dobro.“ I potrošiti više baterija nego ikad ako je ovo zaista vino uticalo na njen razvratni način razmišljanja.
„Oh, definitivno pomaže u krevetu.“ Renata je rekla neodlučno, ali Vesna je ponovo imala predosećaj da zna kakav uticaj ima na nju.
„Hej, mama, pogledaj ovo.“
Obe žene su pogledale Vanju dok je ulazio u kuhinju.
„Oh, zdravo Renata, nisam znao da si još uvek ovde.“ Vanja joj je uputio širok osmeh.
„Upravo sam se spremala da krenem. Tvoja mama je imala dug dan.“ Zurila je u Vanju, a zatim je pratila njegov pogled do mesta gde su joj grudi bile naslonjene na stolu.
Vesna je osetila ubod sramote kada je Renata brzo sela nazad u stolicu.
„Pa, očigledno je šta si proveravao, ali šta bi trebalo da gledam?“ upitala je.
„Oh“, Vanja je spustio glavu. „Izvini, Renata.“ To je bilo nepristojno.“
„Nema razloga za žaljenje Vanja, momci su uvek momci, i u tom smislu, trebalo bi da se vratim mom dečku.“
„Teško da je dečko“, rekla joj je Vesna. „Nije mnogo mlađi od mene, mislim.“
„Samo fraza“, odgovorila je Renata, odgurnuvši se od stola i ustajući. „On je za mene dečko u mnogo čemu.“ Njen pogled se prebacio sa Renate na Vanji. „Šta je u kutiji?“
„Ono što sam želela da mama proveri.“
Vanja je stavio kvadratnu, ravnu belu kutiju na sto ispred nje.
„Našao sam ovo na podu ispod tvog kreveta kada sam stavljao čaršave.“
„Namestio si mi krevet?“ Vesna ga je zgrabila za ruku i povukla na svoj nivo da poljubi sina u obraz. „Možeš biti tako sladak!“
„Tačno.“ Vanja je prevrnuo očima. „Koliko si popila?“
„Šta?“ „Ne mogu da poljubim svoju bebu i kažem mu da je sladak?“ Čula je sopstvene reči i priznala da je verovatno previše popila.
„Nisam bio tvoja beba godinama.“ Nadimao se.
„Sin je uvek beba svoje majke.“ „Bez obzira koliko godina ima“, rekla je Renata tiho, a zatim, kao što je to učinila par puta tokom razgovora, izgledala je kao da je pomislila da je rekla nešto što nije smela i brzo pokazala. „Šta je u kutiji?“
„Otvori je, vraćam se gore da završim tvoj“, uputio joj je ironičan osmeh, „treći stalak za cipele.“
„Hvala ti, dušo!“ Nije ga naterala da izdrži još jedan poljubac. „Cenim to.“
„Hej, Vanja, želiš li da probaš malo vina?“ Renata je kucnula po boci.
„Ima samo 20 godina“, rekla je Vesna dok je gledala u kutiju ispred sebe. Nije imala pojma šta je u njoj, ali iz nekog razloga je osetila kako je kroz nju prožima jeza iščekivanja.
„Oh, molim te, kao da nikada ranije nije pio“, nasmejala se Renata. „I to je samo vino.“
„Popiću malo kada završim.“ Dodirnuo je Vesnin rumeni obraz. „Mami se čini da se sviđa, to je sigurno.“
