„Vesna samo, i u redu je.“ Uhvatila je njenu ruku, pokušavajući da je ne zamišlja oko Kostinog kurca. „Mislim da je Vanja u pravu. Nečemu poput ovoga svi bi trebalo da se nasmejemo.“
„Bože, nabavi kasetofon. U pravu sam.“ Vanja se nasmejao, približivši se Kosti i pruživši ruku. „Drago mi je.“
„Isto.“ Kosta se rukovao sa Vanjom, a zatim klimnuo glavom u znak odobravanja. „Jak stisak, mali. Održavaš se u formi.“
„Trudim se. Hej, imaš li negde sekiru? Želim da iseckam drva.“
„U šupi.“ Kosta ga je sumnjičavo pogledao. „Znaš kako? Možeš se stvarno povrediti ako ne.“
„Tata mi je pokazao kako.“
„Ipak, možda ću sutra doći da ti ponovo pokažem.“
„U redu.“ Vanja je klimnuo glavom, „U redu.“
„U svakom slučaju, hoćemo“, Renata je pogledao dole. „Promeni ove čaršave kao što smo nameravali i idemo od vas. Ključevi su na kuhinjskom stolu.“
„Treba li vam pomoć sa stvarima u prikolici?“ Kosta je otišao do prozora koji je gledao na prednji deo kuće.
„Bilo bi sjajno ako vam ne smeta.“ Vesna mu je uputila zahvalan osmeh. „Bio je dug dan.“
„Nema problema. Stiže vam nameštaj?“
„Sutra nešto stvari, ali imamo selidbenu službu.“ rekao mu je Vanja.
„Pa, javite mi ako vam zatreba još jedan par ruku.“ Kosta je prošao pored njega i kucnuo ga po ruci. „Šta kažete da počnemo da istovarujemo prikolicu i pustimo dame da popričaju?“
„Naravno.“ Vanja je pružio ruku Renati. „Baš mi je drago što smo se upoznali.“
„Razumemo da ti je drago što si je video.“ Vesna ga je pogledala.
Vanja se nasmešio Renati i okrenuo se da ode. Dok je prolazio pored nje, nagnuo se i šapnuo joj na uvo. „Da si izgledala srećnije kada sam došao ovde, trebala bi ti cigareta.“
Namignuo je dok je ona besno crvenela, a zatim se nasmejao. „Ne, ovaj put neću ništa polomiti, mama.“
Dok je odlazio, Vesna nije znala šta je gore. To što je naterao nju pametnjakovića da pukne, ili to što je bio u pravu.
Drugo poglavlje.
„Znam da si rekla da je u redu, ali moram da kažem da mi je žao bar još jednom“, rekla je Renata preko trpezarijskog stola.
„I poslednji put, u redu je“, rekla joj je Vesna, a zatim zastala da otpije gutljaj vina. Renata je donela dve flaše kao poklon za useljenje, zajedno sa lazanje koju će kasnije morati da podgreje.
„Moram da kažem“, nasmešila se. „Ne da zvučim kao moj sin, ali, hm, svaka čast.“
Renata se nasmejala. „Često mi se to dešava. Kosta je privlačan muškarac, i da, mnogo mlađi od mene. Ima trideset osam godina.“
„I mislim da si u jednom od naših poziva rekla da imaš pedeset pet godina?“ Vesna je pokazala na nju. „Izgledaš neverovatno.“
„Shvatam to kao veliki kompliment, s obzirom na to koliko si me videla.“ Renata je jadikovano rekla. „Hvala ti. Kosta me održava mladom. Moram da ga pratim, znaš.“
„Zapravo ne bih.“ Vesna je uzdahnula. „Moj muž je bio jedina osoba sa kojom sam bila poslednjih dvadeset dve godine.“
„Žao mi je što to čujem.“ Renata je nakratko ispružila ruku i stavila je preko njene. „Kosta je moj drugi muž. Prvi je otišao pre oko dvadeset godina.“
„Oh, žao mi je. za njegov gubitak i čini se da ste se prilično dobro snašli.
