Cinilo mi se da ovaj sastanak nema kraja. Negde duboko u sebi sam postajala sve nemirnija. Osecala sam se kao dete koje stoji pored stola i posmatra prelepu cokoladnu tortu ukrasenu velikim slojem slaga ali je suvise malo da bi moglo da je dohvati i u njoj uziva. A da stvar bude jos gora, zna koliko je torta ukusna jer jos oseca u ustima ukus fila koji mu je mama dala da proba…
Eto, bas tako je bilo i meni. Osetila sam na kratko njegov jezik koji je zapalio pozar u meni i onaj slatki bol koji na kratko osetis kada pritisak postane preveliki i tvoja guza ipak popusti i dozvoli da bude prosirena i ispunjena. I onaj magicni momenat kada se bol i najava naslade pomesaju, a onda se bol polako povlaci i ostane samo cisto uzivanje a onda… Onda je sve stalo.
O da, bila sam ispunjena, osecala sam to, kao sto bih osecala vreo ugalj da sam morala da sedim na njemu ali to nije bilo to. Njegova igra mi je napravila karusel u glavi, pri svakom pokretu koji bih napravila uzimao me je bez dodira i to mi je pruzalo posebnu vrstu zadovoljstva ali je moje telo lagano pocinjalo da vristi trazeci jos. Zelela sam da ga osetim u sebi, da osetim kako pulsira, kako se pokrece, ulazi i izlazi iz mene cineci da letim sve dalje i dalje dok se sve u meni ne raspadne na hiljade svetlucavih komadica…
Sve teze mi je padalo da se skoncentrisem na ono o cemu se pricalo, misli i pogledi su mi sve cesce lutali ka cilju moje pozude. Srecom, danas mu moja pomoc i nije zaista trebala. Ocito je zeleo da budem tu samo da bi mogao da uziva u mojim mukama. Igrao je svoju igru a ja sam mu bila podatna igracka. Mogao je da radi samnom sta zeli, pristajala sam na sve samo da mi na kraju ipak dozvoli da ga osetim u sebi.
I konacno, nakon vise od sat i po vremena, pao je dogovor i sastanak se blizio kraju. Primakao je glavu mojoj i prosaputao :
“Bravo malena. Danas si zasluzila posebnu nagradu.”
Nisam znala o cemu prica i nije me bilo briga. Samos am zelela da konacno svi nestanu i da me on konacno ispuni. Bilo mi je svejdno gde, samo da bude u meni, da me oslobodi. Njegove reci i njegov dah na mom vratu izazvali su novu poplavu u meni. Dok sam ustajala da pozdravim stranke bacila sam kratak pogled na stolicu na kojoj sam sedela i videla kako se na kozi presijava vlazna mrlja. Nadala sam se da to ostali nece primetiti, ali sam u sebi znala da njemu to nije promaklo, zadovoljstvo koje sam mu citala na licu nije bilo samo posledica povoljnih pregovora.
Dao mi je znak da ostanem gde sam i krenuo da isprati stranke. Otpustio je i sekretaricu uz komentar da moramo da sredimo neke beleske i da cemo mi onda zakljucati. Srecna sto ne mora da nas ceka nestala je brzinom svetlosti, a on je pogasio svetlla i zakljicao vrata na spratu. Nije zeleo da rizikuje prekide i iznenadjenja.
Dok sam ga cekala sela sam ponovo na svoju stolicu i nemocna da se kontrolisem krenula da vrtim guzom po njoj. Konacno sam mogla da se opustim i iz grla mi se oteo glasan uzdah. Sada su pokreti koje je plug pravio u meni izazivali cisto zadovoljstvo. Dok sam se dvoumila da li da spustim ruku medju noge i dovrsim ono sto je plug zapoceo on se vratio u kancelariju i, videvsi kako se vrpoljim na stolici, poceo glasno da se smeje.
