Ne da sam bio naljen nego bih legao bilo kom mužjaku da me naguzi.Da pojasnim ja sam CD i već sam imala iskustva sa muškarcima /pišem onako kako se osećam /.
Bila sam u nepoznatom kraju ,i tražila da berem lekovito bilje,tada se to dobro plaćalo.Bilo je to na planini Goliji a taj teren nisam poznavala.Bilo je prilično uspešno jer je bilo tih trava na nekim mestima i da ne poveruješ.Pakovala sam u papirne vreće i prenosila do kolica koje mi je brat napravio baš za tu namenu.Već se veče spustalo pa ja požurih samo nisam znala kuda izaći ,jer svud oko ove poljane je bila šuma.Već sam planirala podići šator tu negde kada sam začula glasove i topot konja.Požurim u tom pravcu i ubrzo videh zapregu i tri muškarca na kolima.
Ubrzo me ugledaše i zaustaviše konje.Sumrak je već bio poprilično zahvatio šumu tako da nisam mogla razaznati likove.” Hej cura ,gde si se uputila već će uskoro noć.Ovde nije baš bezbedno spavati noću napolju?”
Začuh jedan dubok muški glas ,pa priđem bliže.Sada sam jasno videla da su to romi -cigani,ne stariji od 30 godina.:Jaoooo dobro je da ste naišli,nisam odavde pa sam se izgubio .”Rekoh im ja našta se oni zagledaše:” U UUH jebote a mi mislili neka cura .”Proovori jedan od njih a ja kao na svom terenu jer sam dobro poznavala romsku populaciju:”Pa jebiga ,žaomije što sam vas razočarao.Verovatnoste već pravili planove da me pojebete.”
Počnem se smejati a oni se priključiše smejućise kao ludi.”Pa nema veze,nama išta nesmeta ,ovde i onako nema mnogo ljudi a cura nema.P pristalibi mi i na mušku bulju.”Sada su se počeli još glasnije smejati.Naravno nisam znala dali su banda i lopovi ili tu negde žive pa sam htela što pre ih otkačiti i otići.
Tada su u glas počeli da mi govore da im je tu blizu kuća pa bi mogla kod njih na konak.Nisam imala izbora pa se popnem na kola a moja kolica vežem uz kola.Do kuće sam znala imena i koliko ko ima godina,naravno reklisu mi da im je majka davno otišla sa nekim violinistom pa su njih petorica već godinama sami mislim bez ženske ruke u kući.Stiglismo u dvorištu dve građevine,jedna je zidana gde je gorela lampa i druga nekakva daščara.Morala sam priznati da je dvorište i sve u njemu bilo u nekakvom redu i čisto.Iz kuće izađe jedan jako krupan čovek oko dva metra a bogami i u kilogramima je bio preko 150 kg.
“Diste do sad,već sam pomislio da krenem da vas tražim?Ooooo kakva je to cura sa vama,niste je valjda negde ukrali?”Oni se počeše smejati i Hajrudin mu odgovori da su i oni isto to pomislili kada su me videli:”Vidiš čiča to je momak ,bere neke trave pa se izgubio.”On razočarano odmahnu rukom:”Šteta jer sam mislio da će nam sutra biti skuvan dobar ručak.”
Ja se tada umešah i rekohmu da ću im ja sutra skuvati ručak za pamćenje.Samo su se pogledali ,i začuh kako Ramo šapuće onoj dvojici:”Ma jebeš ručak,više bi volo da ga naguzim .Vidi kaije ko curica.”Ušlismo u kuću ,tri odelenja kuhinja ,soba i špaiz.U kuhinji dva kreveta a kroz otvorena vrata sobe videh ručno pravljen krevet kojije zauzeo pola sobe.Njihov otac mahmut je imao oko 50 godina malo niži i nabijen.Pruži mi ruku i reče svoje ime Mujica a stric mi pruži ruku a moja se nije videla iz njegove ručerde :”Ja sam Mehmed inače me zovu Meho pa od voljeti.”
