Proteglih se,a sunce je obasjavalo moju sobu.Jedan pogled levo pa desno,lupih se po celu shvativsi sta se desilo. Do duse kraj mene nije bilo nikog,ali…
Brzo se obukoh, izadjoh u hodnik trazeci mamu da joj na kolenima trazim oprostaj. Njena soba je bila prazna,kao i sve ostale prostorije u kuci.Na stolu u dnevnoj sobi je stajalo poduze pismo…Detalji nisu toliko bitni za vas koliko za mene. Vazna je njegova poenta i kraj: mama je otisla kod brata na tri dana i nada se da kada se vrati, ja cu biti vec preko kraj mojih najmilijih, zene i dece…
Evo vec i drugi dan prolazi,temperaturu vise nemam ali ni prevoz za zapad jos nisam nasao.
