“Prokleta vrucina”, izustih dok se moj jos dobro stojeci Yugo provlačio kroz saobracaj jednoga avgustovskog podneva. Imao sam jedini smelosti da kolima podjem na posao, bez obzira na katastrofalan saobracaj i na cenu benzina pa sam tako uvek na povratku imao makar po dve tri koleginice koje sam trebao da razvezem kuci. U stvari, vise od vrucine me je nervirala činjenica da su pored prolazile polu gole devojke, ili bolje rečeno devojčice, a ja sam se nalazio na nekoj vrsti nasilnog seksualnog posta.
« Pogledaj ove devojke», kao da je čitala moje misli izusti Milena, koleginica Beogradski koja je zivela u istom kraju kao i ja.
«Da li njihovi roditelji znaju kako se one oblače i sta rade u slobodno vreme posle skole»,
Ta njena izjava mene natera da jos jednom opsujem vrucinu. Milena je imala malo vise od trideset godina, i predstavljala je tip zene koje muskarci nikada ne bi pozeleli. Ne zbog fizičke neprivlačnosti. Spadala je u onu vrstu zena čiji se broj seksulnih odnosa moze izjednačiti sa brojem dece koji ima, ona nije imala ni jedno. Muz joj je bio pravi knjiski moljac i sex ga je zanimao kao i specijalno izdanje Alana Forda u boji. Njena izjava je dobila odobravanje sa zadnjeg sedista.
« Da ,a čula sam da i skoli nisu sjajne. Priča se da puse svojim skolskim drugovima za 100 dinara». Jelena je bila nova u firmi.
Tek sto je zavrsila fakultet. Kratka plava kosa, zategnute male grudi i fantastična guza, kojoj tesko da bi odoleo bilo koji normalni muskarac.
Ove verbalne provokacije vise nisam mogao da izdrzim. Pogledao sam u retrovizor i ugledao Jelenino lice.
« A za koliko bi ti popusila Jelena».
U normalnim sutuacijama nista naravno ne bih rekao. Naravno ne nesto tako.
Jelena me sa zaprepascenjem pogleda u retrovizor. Lice joj je bilo crvenije od tesne majice koju je nosila. Milena dobi neki čudan napad kaslja. Srecom da smo bili blizu pa situacija nije postala jos kompilikovanija.
Sutra ujutru kada sam dosao u firmu vec su me čekali zenski pogledi koji su me odmeravali od glave do pete, u smislu, «znali smo mi kakav je on, sada je samo otkrio pravo lice». Ono malo muskaaca sto ima u firmi je cutalo ali u njihovom polu sakrivenom osmehu sam znao da znaju za incident od juče. Nisam vam rekao jos nesto. Pored toga sto je bila fina i čestita devojka sa svojih 35, Milena je bila i velika alapača. Ko bi rekao. Zbog toga sam i odlučio da je izbegavam jedno 5 godina, i moram da vam priznam da mi je prvih sva sata u potpunosti poslo od ruke. Posle dva sata je naisla i teatralno okrenula glavu u drugu stranu. «Odlično», pomislih, sada sam makar sa te strane miran. Jelenu nisam zeleo da izbegavam, ali i kada bih je video samo bi pogla glavu, pocrvenela u licu i prosla. Nije upalilo ni moje «Zdravo».
Tako je to potrajalo mesec dana. Posle mesec dana, naravno opet posle posla, konačno smo razmenili nekoliko reči.
Čekala je autobus. Pored nje je stajala Milena i nesto joj je uporno pričala. Jelena je samo klimala glavom.Sa kilometar se videlo da joj je dosadno.
Stadoh pored i otvorih vrata. Milena okrete glavu.
Od kada to Yugo ima zadnja vrata koja uz to mogu i da se otovre?
Volim i ja sok iz kumine picke