Meni je dobro, to da znaš. Treniram, šetam koliko mi dopuste, hrana je korektna… imam ljude unutra koji paze na mene. Preživeću sve ovo, ali kada izađem – ne traži me. Želim da me se sećaš samo kao svog dobrog, neiskvarenog brata.
Roditelji su me se odrekli, žena se razvodi od mene… jedino imam tebe u lepom sećanju, i to će uvek tako ostati. Moja sestrica – moja Mica :* <3
Tvoj brat, Darko”
Sreća je bila prisutna u meni nakon čitanja tog pisma, ali je brzo počela da bledi i da prelazi u ljutnju… u razočarenje. Nije imao pravo da odlučuje sam o našem odnosu. I ja sam bila deo toga i imala sam pravo da se pitam.
Frustrirana, odmah sam pronašla broj zatvora na netu i pokrenula postupak za posetu. Dala sam im svoje podatke i rekli su mi da sam stavljena na listu. Posete su bile u određeno doba dana, najčešće izjutra, i bila sam uzbuđena što ću ponovo videti brata, iako mi je striktno zabranio.
Morala sam da ga vidim pa makar to bio i zadnji put… ne znam ni zbog čega sam čekala pola godine da uzmem stvari u svoje ruke. Patila sam i znala sam da je jedini lek bio da ga vidim. Makar ni reč ne progovorili… samo da ponovo vidim njegovo lice.
2. POSETA
Još to veče sam otišla iz kuće uz objašnjenje da ću prespavati kod drugarice. Iznajmila sam sobu u motelu blizu samog zatvora kako bi mogla već posle doručka da se uputim ka bratu.
Nije bilo ni potrebe da ustajem zato što jedva da sam i malo odspavala usled uzbuđenja od ponovnog susreta. Osećala sam naravno i strah, nisam znala kako će reagovati kad me vidi i shvati da ga nisam poslušala. Ipak, uvek sam bila pozitivna i pokušavala sam da samo razmišljam o dobrom raspletu cele priče.
Stala sam pred ogledalo u svom donjem vešu i rastezala se sa osmehom na licu koji sam silom nabacila. Kako bi misli usmerila u nekom drugom smeru i opustila se, počela sam da razmišljam o nekim nebitnim, pa čak i glupim temama.
Gledala sam se tako i pomislila na trenutak kako sam rođena u pogrešno vreme.
U doba koje-kakvih guzatih i sisatih riba koje su preovladavale u javnom životu i koje su bile idoli klinkama, ja sam bila potpuno drugi tip u fizičkom smislu. Ipak, svoje malecne grudi i čvrstu guzu sam ponosno nosila, i svoje slabo istaknute obline sam nadomeštavala pre svega utezanjem u usku odeću pošto sam obožavala muške poglede na sebi… ali i svojom perverznom stranom u krevetu.
Ništa mi nije bilo strano i sa svojih 20 godina malo je bilo toga što nisam probala i što nisam volela.
I to jutro pred polazak sam obukla uske farmerke u kojima su moje tangice mogle lepo da se ocrtaju, a gore trenerku, u nekom sportskom fazonu. Kupila sam dan ranije i kačket kao i poveće tamne naočare, a svoju dugu crveno-smeđu kosu sam vezala u rep. Htela sam da budem koliko-toliko “maskirana” kako me ne bi neko u našem malom gradu prepoznao i rekao mojim roditeljima.
Ulazak u sam zatvor, popunjavanje nekih papira i provera da nemam nešto zabranjeno u sebe, je trajalo relativno kratko, ali sam morala par minuta da sačekam u nekom hodniku dok me ne prozovu.
Ubijala sam vreme čitajući dnevne novine koju se bile složene na stolu pored mene. I naravno, tu sam našla i članak o bratu:
