Daniel je sjeo na krevet.
Helena je razmišljala: – „Bože, reci mi da je to bio san. Kakva sam ja nastrana kurva.”
„Molim te idi, želim biti sama.” – rekla je tiho.
Daniel je podignuo gaćice, uzeo majicu i otišao.
„Ovo je moja greška. Nisam smjela dopustiti da se ovo dogodi. Ne mogu to podnijeti. Ne mogu ga više pogledati u oči. Ništa više nikada neće biti isto. Kakva sam ja to majka? Pustila sam sina da me jebe. Također me vidio dok sam se jebala sa strancem. Sigurno misli da sam neka kurva. Vidio me i dok sam se zadovoljavala. Ne možemo više ostati zajedno. Ja ću otići. Ne znam ni gdje ni kako. samo želim otići. Sad ću mu napisati oproštajno pismo i otići ću. Razumjet će zašto sam otišla” – mislila je Helena.
.
Sjela je i napisala pismo. Zatim počela pakirati prtljagu.
„Da, to je to. Odlazim.” – rekla je u sebi.
Helena je bila odjevena, a prtljaga spakirana. Tada je Daniel ušao u sobu.
Daniel: – „Šta je sad ovo? Mama?”
Helena nije odgovorila, niti ga je pogledala: – „Odlazim.”
Daniel: – „Kako to misliš? Kuda?”
Helena je i dalje gledala u pod. Uzela je kovčeg i krenula prema vratima.
Helena: – „Na stolu ti je pismo. Sve sam ti objasnila u pismu. Zbogom!”
Daniel: – „Neee!”
Daniel je bio šokiran.
Daniel: – „Ne, mama, molim te, nemoj mi to raditi, molim te. Molim te, ne idi, mama!”
Helena: – „Žao mi je, ali ovo je jedini način.”
Daniel: – „Ne, moraju biti i druge opcije, molim te, razgovarajmo!”
Helena: – „Nakon onoga što smo učinili, ne mogu razgovarati s tobom.”
Daniel joj priđe blizu, pokušao ju je zagrliti, ali ona je napravila korak unatrag.
Helena: – „Ne diraj me! Gotovo je. Idem, nisam ti više majka.”
Helena je počela plakati. Bila je potpuno uništena. Daniel je iskoristio priliku dok je Helena bila slomljena. Prišao joj je blizu i nježno je zagrlio. Helena je bila u jako lošem psihičkom i emotivnom stanju, pa joj je godio zagrljaj. Prihvatila je zagrljaj i naslonila glavu na njegovo rame.
Helena: – „Oh, Daniel.”
Daniel joj je jednom rukom obuhvatio leđa. Drugom rukom milovao ju je po kosi i poljubio ju je u lice.
Daniel: – „Sve je ok, mama.”
Helena je još uvijek plakala.
Helena: – „Tako sam slaba. ne znam što da radim. Moj um je zbunjen.”
Još su bili u zagrljaju. To je bilo ono što je Helena u tom trenutku trebala. Trenutak nježnosti.
Danijela: – „Volim te mama.”
Helena ga je jače zagrlila.
Helena: – „Bila sam sigurna da me mrziš.”
Daniel: – „Mama, sada se moraš opustiti. Treseš se. Ne želim da završiš u bolnici. Lezi, opusti se. Naručit ću poslugu u sobu, moraš pojesti nešto i spavati. U redu?”
Helena: – „Ne, ne mogu jesti. Povratit ću. ne osjećam se dobro. Stvarno se ne osjećam dobro. moram leći. Ah.”
Helena je legla na krevet.
Razmišljala je: – „Ne znam što da mislim sada. On me voli i ne misli loše o meni. On je tako dobar. Možda će sve biti ok. ne znam. Moj um je sada zbrkan. Trebam odmor.”
Daniel: – „Dopusti da ti pomognem da se skineš?”
Helena: – „Ne Daniel, nema više gole mame, nema više nudističke plaže. Ne mogu se nositi s tim. Skinut ću se ispod plahte. Samo molim pronađi moje lijekove u torbi.”
Daniel: – „Koje? Ima ovdje puno različitih tableta?”
Helena: – „One za spavanje. Daj mi torbicu. naći ću ih.”
