Čekalo nas je dve nedelje prekovremenog rada. Nesvesno sam počela da se duže i brižljivije pripremam za posao, što fizički, toliko više psihički. Zaticala sam sebe sve češće kako razmišljam o njegovim prstima svuda po meni. Počela sam da fantaziram na njegov glas. A kada bih ga uhvatila kako pilji u mene, nervozan osmeh bi mi zaigrao na usnama i počela bih da se oblizujem. Da bude gore, moja smušenost je zarazno delovala na njega, pa je i sam tražio povoda i načina da me muči. Od detinjastih komentara tipa “prosuo sam kafu, kako sam vas video” do toga da bi mi doneo fasciklu sa određenim predmetom i toliko se nadvio nada mnom objašnjavajući da sam mogla da osetim najlepši miris muškosti na svetu. Krivim vrat kako bih otresla jezu sa sopstvenog potiljka.
On zna… besno mi prolazi kroz glavu i ne mogu da budem još jedna riba u moru žena na koje tako utiče. Gubim pamet i razum u njegovom prisustvu! Kod kuće, guglam sve što se može o dotičnom gospodinu i sem fascinantnog portfolia nailazim na slike sa različitih dešavanja vezanih za ekstremne sportove ali i verovatno ličnih slavlja sa porodicom i prijateljima. Nema intimnijih slika, kao ni potencijalne jedne žene u zagrljaju što sam donekle i znala jer nema ni burme na ruci. Hvatam se za slamke spasa – mlađi je od mene dve godine a ja nikada nisam bila sa mlađim tipom. Prirodnjački je nastrojen, verovatno zdravo živi i još zdravije se hrani što meni nije apriori bitno. Sluša neku instrumentalnu i skoro meditativnu muziku, koja mene ne dira posebno. Izbor knjiga i filmova mu je nekako usko vezan za struku o kojoj takođe malo znam i ne bih se upuštala u dalje razgovore…
Svi zaključci o tome koliko smo nekompatibilni padaju u vodu, kada idem za njim na kolegijum i jedino što vidim je njegova čvrsto zategnuta guza i najseksipilniji hod koji sam ikad videla.
Mnome struji snažan elektricitet, kada me ovlaš dodirne oko struka – propuštajući me da prva uđem u salu i navodeći me. Kada mi se potom osmehne i značajno zadigne obrvu, pretvaram se u vrelu baru hormona. Kunem se da sam neznatno poskočila sa stolice, kad mi je očešao koleno ispod stola i odmičući se besno sam ga pogledala uzevši mu flašu vode iz ruke.
“Sviđa mi se kako ti stoji ta haljina!”- šapuće mi, praveći se kao da se izvinjava.
Sad ga već mrzim i svu snagu usmeravam na sastanak. Brižljivo beležim i ignorišem gospodinovo prisustvo. Iscrpljuje mi sva čula i umorna sam od opiranja i potrebe za njegovim dodirom, a tek je sreda. Samo da izdržim još dva dana! Posle ga neću videti. Ali, nemoguće, kao da zna sve o mojoj unutrašnjoj borbi – dolazi sutradan ujutru sa pupoljkom tamne, bordo ruže i sa sve kapljicom rose na njoj i svojim promuklim jebozovnim glasom dodaje:
“Nisam mogao da odolim, ubrao sam je za vas! Divlja lepota, rekao bih.”
Zahvaljujem se, nesposobna da odgovorim. Posmatram ga gladno posle sakrivena iza računara, dok stoji ispred prozora sa rukama u džepovima, gricka donju usnu i razmišlja ko zna o čemu a ja se samo pitam da li je toliko moćna i velika i njegova muškost koliko sve što pršti iz i oko njega? “Kiša će!”- zaključuje oduševljeno,kao da je našao rešenje i otkrio Ameriku.
