– Jovane, pratis li ti o cemu ja govorim? Hajde, ponovi sta sam poslednje rekla, – prozvala me je profesorka Maja iz biologije.
Ustao sam zaista nemajuci pojma o cemu je profesorka uopste govorila na casu, jer sam neprestano buljio u njeno telo mastajuci kako je ljubim i svlacim. Zamisljao sam kakvi su joj sisice ispod tog debelog dzempera koji je uporno nosila mada se blizio kraj proleca. I suknja koja je dosezala svojom duzinom do poda, pravila je od mene nesvakidasnjeg bludnika, jer sam se palio na totalno sakriveno. Kad bi sela na stolicu i prekrstila noge, njeni clanci su me izbacivali iz koloseka i mamili da ih istog momenta izljubim. Voda mi je isla na usta dok sam zamisljao sebe medju njenim vrelim bedrima kako se opijam mirisom njene nedostupne picke cije oblicje nisam mogao stvoriti ni uz pomoc gomile erotskih casopisa. Naprosto, ni jedna joj nije pristajala.
Profesorka Maja je inace bila veoma rezervisana prema svima, pa tako i prema meni s obzirom da nije imala ni punih trideset, ali da je mene licno palila, istina je. Nisam skidao oci sa nje. Moji drugari je zacudo nimalo nisu voleli mada je bila veoma lepa i prijatna zena, barem u odredjenim momentima. Pretpostavljam da je bilo kakve simpatije prema njoj srusila ona sama postupajuci prema nama kao veoma strog profesor.
Medjutim, ja sam imao uvek najlepse misljenje o njoj i trudio sam se da budem poseban, jer su svakom njenom recju ili gestom, moje fantazije o njoj cvetale. Tako sam i uspeo da budem primecen pa i po cenu da zbog nje padnem godinu. Njena ljupka faca se uozbiljila:
– Jovane, vec si dobio za poslednja dva meseca cetiri negativne ocene zbog toga sto ne pazis na casu. Ovo bi trebalo da bude peta. O cemu, pobogu, razmisljas? Oboricu te k’o nista. sta ti je? Jos malo je ostalo do kraja godine. Ostale predmete rasturas, a ovaj… batalio si ga maksimalno.
– Profesorka, ne bih sada o tome, – odgovorio sam maltene sapatom dok se ceo razred pretvorio u uvo.
Ipak nisam zeleo toliki publicitet, pogotovo zbog toga sto nikome nisam pricao o mojim potajnim mislima prema profesorki.
– Posle nastave ces doci u zbornicu na jedan ozbiljan razgovor, da ne bismo sada gubili vreme, i pazi do kraja casa. Ne dovodi me u situaciju da budem primorana da te udaljim sa casa.
Nastavila je da predaje povremeno mi upucujuci prekorne poglede, dok sam se ja predao transu od srece sto me je konacno pozvala kod sebe u zbornicu. A jos smo bili popodnevna smena. Odlucio sam da joj kazem sve sto mi lezi i na srcu i na kurcu. Zavrsila je nastava. Namerno sam ostao da sedim za stolom dok nisu svi izasli a ja ostao sam u ucionici. Jedna drugarica kojoj je bilo zao sto mi se to desilo, ponudila se da me saceka ispred skole. Bio sam krajnje pristojan i glatko sam je odbio poslavsi je kuci.
Uputio sam se ka zbornici. Dok sam prolazio pustim hodnicima, primetio sam da u zgradi vise nema zive duse. To mi je veoma godilo. Pokucao sam na vrata zbornice, i na njen poziv usao. Medjutim, nije bila sama kako sam ocekivao. Pored nje je bio i direktor i profesor fizike kojeg nisam organski podnosio. Razocarao sam se. Hteo sam u zemlju da propadnem.
– Znaci, to je taj Jovan,
