SANJA – 4 u 1
Leto gospodnje, Montenegro, ja i Sanja.
Leto je nase omiljeno godisnje doba. Ne samo zbog odmora, vise zbog krpica koje vise pokazuju nego sto skrivaju. Nema lazi, nema prevare, nema odece koja nesto moze sakriti. Nas sto se tice, krpice nisu ni potrebne, tako vec godinama odmor provodimo tamo gde one nisu pozeljne.
Na jednoj od tih golisavih plaza ono sto je odskakalo od svega vidjenog bila je plavusa sa bakarnom bojom tela. Jednostavno nije bilo nikoga ciju paznju nije privlacila. Te godine Sanja se “borila” sa romanom sa teskim temama, ljubav, strast, teska bolest, tuga…
Cesto su joj suze kvasile obraze sto Marku (suprug bakarne plavuse) nije promaklo. Vremenom usli su u spiku, ubedjivao je da takve teme treba da izbegava, da hoda ivicom suicidnosti, da je on prosao kroz ta iskusenja. Cak joj je prodlozio knjigu Dzozefa Marfija – Moc podsvesti (svako bi je trebalo procitati).
Dok su se njih dvoje bavili teskim temama ja i Sandra ( bakarna plavusa) vodili smo sasvim drugacije razgovore. Kroz sale i posalice otvoreno sam joj se nabacivao. Cesto smo sprdali dva “naucnika” koji placu uz knjige. Postajali smo sve prisniji pa su pala i vacarenja u vodi gde skoro nikada zajedno nismo izlazili napolje. Jednostavno morao sam da rasplivavam kako bi smirio “budalu” koja nije mogla da se kontrolise.
Poziv na veceru i druzenje nismo mogli da odbijemo.
Vrata je otvorila Sandra, leprsava bela haljina koja se zavrsavala na polovini butina. I to je sve sto je imala na sebi. Sa druge strane Sanja slicna haljinica crne boje i opet ispod nje, nista. Pozdravio nas je Marko uz opasku,
– Oooo, veceras je crno-beli svet.
Vece je proteklo u laganoj veceri sa pregrst ribljih specijaliteta, po kojom casom crnog vina i prijatnom razgovoru.
Stajao sam na terasi sa casom vina u jednoj ruci i cigarom u drugoj. Pogled mi je lutao duboko u noc osluskujuci talase koji su se razbijali o stene na obali i zvuk muzike koja je dolazila iz sobe iza mene.
Zapravo, cekao sam nju siguran da ce se pojaviti.
– Spremas li se na suicid, nije li i tebe Marko zarazio svojim pricama?
– Hahaha, greh bi bio otici a ne probati te.
Kroz druzenje na plaza saznali smo stosta jedni o drugima pa i to da imaju prilicno slobodan brak, avanture iza sebe. Nismo se imali cega skrivati, plasiti da ce neko naici.
– Dodji,
Uhvatio sam je oko struka, privukao k sebi, nezno joj uzeo donju usnu i poceo da je sisam. Milova sam joj lice, zubima lagano grickao usnu… osetio sam kako joj srce ubrzava. Pomerio sam glavu unazad, zastao na trenutak, gledao u njene tamne oci jedva dodirujuci joj usne.
Lezali smo na francuskom lezaju spavace sobe, Marko i Sanja su ostali u dnevnoj. Izvaljen na ledja u polu sedecem polozaju, ona na stomaku glavom zaronjenom u moje prepone nezno ga ljubila. Jezikom je prelazila preko vena prateci ih celom duzinom pa se vracala na glavic blago ga grickajuci i gurajuci jezik u rupicu na vrhu. Bila je gospodarica a ja njen nemi sluga. Ljubeci svaki milimetar moga tela, pupak, jednu, drugu bradavicu, vrat, dosavsi do mojih usana sjurila mi je jezik u usta. Istog trenutka usisao sam joj jezik ne pustajuci ga. Gledala me je pravo u oci, zarobljena u poljupcu kakav nije ocekivala.