Brigita se je Arminu zaista jako svidjela ali i obrnuto. Našli su se u gradu a Armin je planirao ne odlazak u klub nego nešto drugačije. Sladoled, kolači i šetnja bili su pun pogodak. Brigita je naravno iznijela svoju filozofiju o svakoj temi u kojoj su pričali. Armin bi je pažljivo slušao ali nije podilazio njezinom mišljenju u baš svakoj temi.
Tokom čitave večeri tempirao je kad će biti pravi trenutak da je pozove kod sebe u stan ili možda da je poljubi ali ipak je odlučio sačekati i pozvati je na druženje i sljedeći dan. To je bila dobra ideja jer je naredni dan bio petak. Tog petka oboje su odbili izaći sa svojim društvom da bi bili zajedno već treći dan za redom a to je ipak nešto značilo. Posjetili su jedan kafić i jedan kluba onda se nakon nekoliko pića Armin usudio pitati Brigitu ako želi da ostatak večeri provedu kod njega u stanu. Brigita je naravno pristala ali je nadodala ozbiljnim glasom:
– „Znaš, neke stvari o meni bi trebao znati prije..”
Armin: – „Pa… možeš mi reći kad dođemo kod mene ili misliš da ćeš reći nešto zbog čega bi požalio što sam te pozvao kod sebe?”
Brigita: – „Definitivno ću imati više šansi kad već budemo tamo, ha ha.”
Brigita je bila toliko lijepa da se nije trebala atraktivno oblačiti da bi je dečki primijetili. Čak i u običnim trapericama i majici moglo se pretpostaviti da ima savršeno tijelo. Stigli su u stan i sjeli na trosjed. Uz pomoć svjetala i muzike Armin je napravio intimnu atmosferu a onda je Brigita počela pričati ono što je rekla da mora reći o sebi.
Brigita: – „Armine, ja imam nekih problema u svojoj glavi i zbog toga imam problema u vezama kao takvima.”
Armin: – „Okay, slušam”.
Brigita je hrabro krenula ali je ipak malo zastala. Očito da joj nije svejedno kako će Armin reagirati. Skupila je hrabrosti i nastavila: – „Imam svojevrsnu fobiju od dodira, mislim grljenja, ljubljenja i tih stvari koje rade dečko i cura.”
Armin se trudio da ne pokaže razočarenje ali Brigita je vidjela u njegovom pogledu koji je djelovao kao da su mu sve lađe potonule.
Brigita: – „Mislim… doslovno sam mislila samo na grljenje i ljubljenje. Daj nemoj me tako tužno gledati, naravno da radim seks, mislim ako želiš…”
Brigita se je malo zbunila jer joj je očito bilo stalo a čim je spomenula seks na Arminovom licu se ponovno pojavio osmijeh a Brigita je nastavila: – „Tako da, ne mogu imati normalnu vezu. Ne mogu se ljubiti i maziti, ne mogu ni zaspati ako netko leži kraj mene. Ali baš mi se sviđaš, baš bi željela da sam normalna i da mogu biti…”
Prekinula je rečenicu da ne izgovori baš sve jer se još ništa nije dogodilo između njih a ona je već dala do znanja da bi bila rado sa Arminom.
Brigita: – „Sad sam sve uprskala, a?”
Armin: – „Nisi, super je da si tako iskrena, a još bolje je to da ti se sviđam, jer ti se meni jako jako sviđaš.”
Brigita: – „Osjetim da me želiš poljubiti sad, ali meni je to…”
Armin: – „Razumijem te”.
Brigita: – „Kužim i ja da ne bi mogao biti sa curom koju ne možeš ljubiti i maziti, zato… mislim možemo biti skupa onoliko koliko možemo. Ako ti to odgovara.”
Armin: -”Pa ok. Koliko se može.”
