Nakon ovog razgovora, postala sam znatno raspolozenija I aktivnija. Ispunio me je radni elan I bacila sam se na posao u firmi. I narednih nekoliko dana bila sam vredna kao nikada do tad. Objasnila sam Srdjanu da ponovo moram da odem u Suboticu, da cu ostati tamo preko vikenda a da on vodi firmu u mom odsustvu. Uostalom, vikendom I nema bas puno posla. A onda, konacno je osvanuo dan D – petak. Probudila sam se oko 07:30 I odmah pocela da pakujem stvari za put. Vreme je brzo proletelo I ja sam se zaputila autobusom ka Subotici.
Kada sam konacno stigla, Miklos me je cekao na stanici I poneo mi prtljag. Zuza nas je cekala kod kola. Cim smo se videle, rasirile smo ruke jedna ka drugoj, cvrsto se zagrlile I izljubile, sve vreme se uzbudjeno smejuci. Zatim smo seli u kola I krenuli. Ona mi je rekla da ce susret biti na jednom salasu u blizini Sombora, koji je u vlasnistvu jednog od parova. Odvezli smo se do njihove kuce, gde smo se malo odmorili I rucali. U jednom trenutku Miklos je izasao napolje, sto je Zuza iskoristila I rekla:
– Slusaj, moram nesto da te pitam. Nije obavezno, ti mozes da odbijes ako zelis, ali to je prosto neki nas mali obicaj. Naime, povremeno, neka clanica izrazi zelju da bude sama sa svim muskarcima odjednom. Kazem ti to, jer bi mogla da iskoristis tu praksu I, kao nova clanica ostavis pozitivan utisak na muskarce. Naravno, ako ne zelis, ne moras, to je samo moj predlog.
– Jesi li ti to radila – upitah je.
Jesam, vise puta, kao I sve ostale clanice. Opet ti kazem, ne moras, ali da sam na
tvom mestu ja bih to uradila. Shvati to kao strateski potez, to ti je moj savet.
Koliko parova ima ukupno – pitala sam.
– Devet – odgovori mi ona.
Nekoliko trenutaka sam razmisljala o ovom izazovu. Zamislila sam sebe izmedju devet muskaraca I pitala se da li bih mogla da izdrzim toliki napor. Uzdala sam se u svoju dobru kondiciju, I pomislih da nije lose sto sam trenirala aerobik sve ove godine. I, najzad resih da prihvatim. Pogledala sam Zuzu I uz blagi osmeh potvrdno klimnula glavom.
Hihihi, prava si kurozderka – primetila je smejuci se podlo.
Ah, sta cu kad volim izazove – nadovezala sam se, a zatim smo obe prasnule u smeh.
Kazacu Miklosu, a on ce obavestiti muske. Ti se samo opusti I uzivaj u dobroj atmosferi. Cak je bolje da uopste ne razmisljas o tome. U jednom trenutku nacices se u nekoj prostoriji sama sa svih devet muskaraca. Dalje znas sta treba da radis.
Oko 15 casova, Miklos je spakovao sve stvari u kola I bili smo spremni za polazak. Putovali smo lagano kroz ravnicu a ja sam posmatrala prostrana polja sa kojih se vec uveliko povlacio sneg. Vreme je bilo neobicno lepo za to doba godine, tako da smo svi bili lagano obuceni. U jednom trenutku Miklos je skrenuo sa glavnog puta i nastavio malo sporije u pravcu salasa.
Nakon petnaestak minuta smo stigli na zeljenu destinaciju.
Parkirali smo se pored vise drugih automobila, izasli I poceli da vadimo stvari iz prtljaznika. Zuzana mi je nesto pricala o istoriji salasa, pokusavajuci da mi razbije tremu, valjda, mada ja I nisam bila nesto uplasena. Zatim smo se zaputili ka glavnoj kuci, noseci torbe sa stvarima. Na nekoliko metara od ulaza iz kuce su izasle dve mlade zene, u najboljim godinama, takoreci. Pozdravile su se sa Zuzom I Miklosem, a onda I sa mnom. Zvale su se Klara I Ivana. Klara je bila zgodna crnka iz Osijeka, rekla bih cak manekenske gradje, malih I cvrstih grudi, duge kose I prijateljski nastrojena a Ivana, plavusa iz Vrsca, takodje veoma zgodna I lepog lica. Videla sam da imaju burme na rukama.
