„Kosta je otkrio tela.“ Filip je podigao jednu belu obrvu.
„Na šta ciljaš?“
„Samo da ovu stvar koju nosiš oko vrata, nosila je svaka žena koju sam upoznao, a koja je živela u ovoj kući otkako se Renata iselila iz nje. Iz nekog razloga menja boje, ali znam da je to ista.“
„I sve te žene to jednostavno ostavljaju? Zašto bi?“ Vesna je osećala da ima odgovor. Da su i druge žene doživele isto čudno ponašanje kao i ona, zašto bi to zadržale? To je značilo da bi stvar mogla da se skine. Pokušala bi ponovo čim bi otišli.
„Pa, dvoje je umrlo sa njim. Maja i Helena.“
„Obesila se, zar ne?“
„Da, prilično iznenađujuće, imala je divan život. Njen muž je bio bivši gradonačelnik koji je želeo da dođe da živi negde mirno nakon što je izgubio svoje mesto.“
„Ipak je radio neke poslove za vladu. Toma i Helena, zajedno sa svoja dva sina, bili su porodica direktno sa jedne od onih starih Rokvelovih slika. Njeno vešanje je izgledalo kao da se pojavilo niotkuda i iz poštovanja prema njemu je držano u tajnosti koliko je to bilo moguće.“
„Mogu da zamislim. Kakva užasna stvar.“
„Toliko je užasno što je jedan od dečaka doživeo nervni slom i morao je da bude smešten u bolnicu na neko vreme. Drugi dečak, Vojin je pobegao i koliko znam, niko ga nije video ni čuo od tada.“
„Gde je Toma sada?“
„Preselio se u Sloveniju gde su postojali specijalisti koji su se bavili depresijom njegovog sina. Jadnik je pokušao da se ubije dva puta u Ljubljani.“
„Jesi li čuo kako je sada?“
„Čula sam od žene iz grada koja je bila dobra prijateljica sa Helenom da je sin dobro, čak se vratio na fakultet, ali nikada ne priča o svojoj majci, nikada. Ako se ona spomene, ima napade panike.“
„Bože.“ šapnula je Vesna. „Šta je, dođavola, sa ovom kućom i porodicama?“
„To je…“ Filip je zastao i ovog puta je Vesna sačekala da kaže šta je hteo. „U redu, rekao sam nekoliko stvari, ali stvar je u tome što ne znam mnogo osim lokalnih priča i toga što stalno viđam tu stvar na tvom vratu, kako se pojavljuje.“
„Rekao si da se ne ponašam damski i…“ Vesna je oklevala kao i on, a onda je jednostavno nastavila. „U pravu si, nisam i to nisam ja. Samo se osećam nekako… kao da nisam svoja otkako sam došla ovde.“
„Jesi li pila Renatino specijalno vino?“
„Jesam! Šta je u njemu, neka vrsta droge? Nešto…“ Zastala je kada je podigao ruku.
„Ništa toliko jezivo, ali recimo da je to samo“, namrštio se dok je tražio šta da kaže. „Jesi li ikada čula za onu stvar napaljena kozja trava?“
„Ništa od toga ne deluje.“
„To vino je steklo ime po tome što je uzbuđivalo ljude, recimo. Lokalni momci su ga zvali seks u boci. Zbog toga je povučeno sa tržišta.“
„Vino za silovanje na sastanku?“ Vesnine oči su se raširile.
„Pretpostavljam da su se ljudi koji su ga obustavili plašili da bi se moglo koristiti za to. Ali recept je prenošen s kolena na koleno i Renata ima zalihu u svom vinskom podrumu.“
„I poklonila ga je kao poklon za useljenje, pretpostavljam.“
Filip se nasmešio. „Jednom sam razgovarao sa njom o tome, rekla je da želi da se novi ljudi opuste i uživaju u svojoj prvoj noći u novom domu koliko god je to moguće.“
