Vesna je brzo spustila pogled na Vanjino međunožje. Nosio je šorts za teretanu koji je bio dovoljno uzak da se smatraju boksericama i jasno je pokazivao da mu je kurac u stanju uzbuđenja.
„O čemu je bio san?“
„Samo tvoj tata. Govorio mi je da krenem dalje i budem srećna.“ Sa tobom.
„Tata se i dalje brine o tebi.“ Vanja se tužno osmehnuo. „I u pravu je kao i obično.“
„Znam da jeste,Vanja, i mislim da je vreme da upoznam nekoga.“
„Dobro.“
„Ali i ti.“
„U redu, šta kažeš da odemo u bar i budemo jedno drugom oslonac? Ti upoznaš nekog kretena, ja te izbavim od njega. Ja upoznam neku kurvu, ti…“ Nasmejao se. „Ostavi me na miru.“
„Smešno, ali ozbiljno, vreme je.“
„Jesi li usamljena, mama?“
„Jesam, dušo“, rekla je tiho. „Nedostaje mi tvoj tata. Mislila sam da će to proći s vremenom, ali kunem se da mi sada nedostaje više nego ikad.“
„Žao mi je, mama.“ Vanja je iznenadio još jednim zagrljajem i ona je bila zahvalna što joj je privezak bio u majici jer bi svaki drugi put kada bi ga dodirnuo, stvari postale čudne.
„Nije čudno, već iskreno. Kao i piće, smanjuje inhibicije i uzrokuje da prestanete brinuti o društveno prihvatljivom ponašanju i da se jednostavno fokusirate na ono što zaista želite. “
„Dobro sam,Vanja. Samo me ponekad sustigne.“
„Nije u redu. Zaslužuješ da budeš srećna, ne sama i zaslužuješ nekoga ko će se brinuti o tebi.“
Njegove reči su je protresle. Baš kao Stevanove u njenom snu.
„Želiš da me vidiš srećnu?“
„Naravno da želim!“ rekao je, i dalje grleć nju, iako se osećala prijatno, učinilo je nervoznom. Vanja nije bio ovako privržen od ranih tinejdžerskih godina. „Ti si neverovatna žena. Pametna si i imaš sjajnu karijeru, i lepa si i…“
„Uzmi visoke čizme.“ našalila se, ali ga je prekinula u strahu da će izgovorit reč ,,seksi”.
„Ozbiljno mislim. Momci bi se ređali da budu sa tobom, mama.“
„Ne mislim da bi ti se to svidelo.“
„Ne ako su kreteni. Moraš da nađeš dobrog muškarca koji zna da si dobra žena.“
„To je dubokoumno od tebe.“ Odmaknula se od njega i razbarušila mu kosu. „Ali isto važi i za tebe. Potrebna ti je dobra devojka koja te ceni. Ne lukava drolja poput Ivane.“
„Bila je, ali… još uvek mi nedostaje.“ Uzdahnuo je.
„Zato što je nisi zamenio.“ rekla je Vesna. „Ivana nije kao tvoj otac. Nisi proveo decenije sa njom. Možeš lako naći drugu devojku.“
„Pretpostavljam, ali u međuvremenu ja i dalje…“ Skrenuo je pogled. „Kunem se da postoji deo mene koji bi je i dalje prihvatio nazad.“
„Onda mi je drago što smo otišli.“
„Da nismo, da li bi se ljutio da je ne prihvatim nazad?“
„Naravno da bih!“ Vesnine usne su se izvile u podsmeh. „Ta mala kurva te nije samo prevarila, već te je i ismejala, udala bi se za tebe i nastavila da to radi. To nije neko koga ikada možeš prihvatiti.“
„Vau, reci mi kako se zaista osećaš.“
„Ako uopšte tako razmišljaš, onda stvarno moraš da odeš u grad i upoznaš nekoga. Ne zanima me ako samo odeš da je povališ. Moraš da izbaciš tu kučku iz glave.“
„Eto ti sad majčinski savet.“ Vanja se rugao majki. „Povali se.“
„Nisi pomislio ni na jednu drugu devojku nakon nje,Vanja?“
