Zastao je, a Vesna se trgla kada je sada mogla videti kroz njega. Zid iza njega više nije bio njihova stara spavaća soba, već nova kuća. Dozvao ju je i, teško gutajući, ona se nagnula napred da čuje njegove poslednje reči.
„Ne samo tebi, već svuda po tebi.“ Nasmejao se ženi na uvo. „Stvarno si mnogo popila te noći. Nisi se ni probudila kada te je svuda poprskao.“
„Prestani da lažeš!“ Vesna je ponovo zamahnula, očekujući da će njena ruka proći kroz njega.
Umesto toga, njena ruka je udarila u čvrsto meso i vrisnula je kada je nešto zgrabilo za zglob i nije puštalo.
„Mama!“
Vesna je otvorila oči i videla Vanju kako kleči pored nje na krevetu. Njegova desna ruka bila je oko njenog zgloba, leva na njenom ramenu, tresući je.
„Probudi se!“
„Budna sam.“ rekla je utrnulo.
„Bože, mama, uplašila si me.“ Vanjine oči su bile širom otvorene. „Čuo sam te kako vičeš i ušao sam ovde, ali ti se nisi odmah probudila.“
„Stalno sam pokušavao da te probudim.“
„To je morala biti prava noćna mora.“ Pustio je majčin zglob, ali je držao njenu ruku u svojoj.
„Jeste. Sanjala sam tvog oca.“
„Izvini, mama.“ Iznenadio je zagrljajem i poljupcem u čelo. Poljupcem baš kao što bi Stevan njoj dao. Nešto što je očigledno pokupio od njega.
„On je sve ono što je dobro kod vas dvoje,Vesna. Zato je savršen za tebe.“
„To je lepo“ promrmljala je Vesna Vanji na uvo. „Znam da mrziš da to čuješ, ali ti si sladak dečko,Vanja.“
„Šta god“, Vanja se polako odmaknuo od nje, ali je zadržao ruke na njenim ramenima. „Upravo sam ušao jer me je tvoje vikanje držalo budnim.
„Naravno.“ Uputila je sinu napregnut osmeh. „Ne može biti da si dotrčao da braniš svoju majku.“
„Ona je žilava žena, ne trebam ja njoj.“ On se nasmešio.
„Jeste, ali to je zato što ima tebe.“ Vesna je stavila ruku na njegov obraz. „Volim te, Vanja, i sladak si, baš kao tvoj tata.“
„Nemoj gledati sada, ali tvoj slatki dečak opet bulji u mamine sise.“ rekao je unutrašnji glas
Vesnin osmeh je nestao kada je videla da su Vanjine oči zaista na njenim grudima. Uski top bez rukava koji je nosila pripinjao se uz njene grudi, laskajući njihovom obliku i ističući joj bradavice. Ćutala je, posmatrajući Vanjine oči da vidi hoće li brzo skrenuti, ali na njen užas, njegov pogled se zadržao na njoj.
Da li je zaista mislio na nju? Ne bi se iznenadila sa filmovima i knjigama koje je znala da gleda, ali da li je to uradio ranije, kao što je rekao Stevan u njenom snu?
„Vanja?“
„Hm?“ Podigao je pogled.
„Šta si malopre gledao?“
„Tebe.“ Slegnuo je ramenima. „Ovo je neko trik pitanje ili tako nešto?“
„Izgleda malo nisko.“ Promrmljala je. „Nekako me je navelo da kažem da su mi oči ovde gore.“
„Šta? Misliš da sam gledao u tvoje…“ Vanja nije završio rečenicu. „Bože, mama, šta je s tobom?“
„Izvini, samo mi se činilo kao da buljiš.“
„Izvini ako mi se ne sviđa samo da ti buljim u lice.“ Prevrnuo je očima, zatim se napravio da je gleda u oči i podigao bradu. „Bolje?“
„U redu, poenta je shvaćena.“
„Laže i znaš to. Samo pogledaj između njegovih nogu. Tvom dečaku se svidelo ono što je video.“
