„Šalu?“ Vanja je odmahnuo glavom. „Ti….“
„Vanja!“ viknula mu je direktno u lice. „Smiri se!“ Stavila je ruke na njegove grudi. „Molim te, dušo, šta god da je rekao ne vredi truda.“
„Da?“ Vanja je sreo njen pogled i ona se trgla od besa u njegovim očima. „Sedeti tamo i govoriti ovom drugom kretenu da se kladio da moja majka voli da sisa kurac i da se jebe u zadnjicu je šala?“
„Aleksandre!“ Filip se usudio pogledati mladića u lice. „Stvarno to kažeš za nju?“
„Ja… ma, hajde, ujače E, to su samo, znaš, muški razgovori.“
„To je razgovor kretena, kakav jeste, i znam da bi se moja sestra stidela tebe da zna da tako pričaš!“ Okrenuo se i pokazao na Vesnu. „Izvini se odmah.“
„Ja?“ Taj kreten me je udario!
„I ja bih udario muškarca da tako nešto kaže o mojoj majci.“
„Je*i izvinjenje.“ Vanja je zgroženo odmahnuo rukom. „Izlazi iz moje kuće!“
„Vanja, polako.“ Vesna je stavila ruku na njegov obraz. „U redu je, to su samo reči, ne znače ništa. “
„Zar ne znači ništa, rekao je da ih zadirkuješ i tražiš da te jebu kao svinju na ražnju?”?“
Vesna je trepnula dok joj se u glavi stvara slika nje gole na rukama i kolenima. Kurac u ustima, jedan je udara otpozadi i ona svršava kao divlja mačka dok je mladići snažno i brzo hvataju.
„Aleksandre,Bojane, čekajte u kamionu.“ rekao im je Filip. „I vaša majka će čuti za ovo.“
„Ali on me je udario!“
„Udariću te ponovo, nećeš izaći odavde!“
„Vanja, dosta je!“ viknula je Vesna na njega sa više besa nego što je nameravala je jer je delom bila ljuta i prema sebi što je uopšte imala taj vizuelni prikaz.
„Ali…“
„Ali ništa! Vuci se gore!“ „Razgovarat ćemo kada to budeš mogao uraditi kao odrasla osoba, a ne kao mali dečak koji pravi ispade besa.“
„U redu, neka misle da si svinja“, rekao je Vanja majki , a zatim se nagnuo dovoljno blizu da joj šapne na uvo i dodao: „Svakako si obučena kao svinja.“
Vesna je stajala bez reči dok se on okrenuo i prešao preko sobe i, ne osvrćući se više, popeo se uz stepenice. Kada su se vrata zalupila iznad njih, Vesna se okrenula i videla da su dva dečaka poslušala Filipa i otišla.
„Žao mi je zbog toga, Filipe.“
„Dečaci će uvek biti dečaci.“ Slegnuo je ramenima. „Prošlo je dosta vremena otkako sam video dečaka da se toliko naljuti zbog nekih glupih maminskih primedbi.“ Nasmejao se. „U moje vreme su se svađali rečima, ali sada sa svim ovim glupostima o zgodnim mamama na televiziji i u filmovima, kao da to ne shvataju toliko ozbiljno.“
„Nikada se ranije nije tako ponašao.“
„Nisi ni ti“, tiho je rekao Filip.
„Tačno.“ Vesna se nespretno osvrnula oko sebe, a zatim, videvši svoju tašnu na krajnjem stočiću, otišla je do nje.
Izvadila je ček za selidbenu kompaniju, zatim je zavirila u novčanik i izvukla novčanicu od sto eura.
„Evo bakšiša za dečake, i još jednom mi je jako žao zbog onoga što je moj sin uradio.“
„I žao mi je što je moj nećak na svog oca-kretena, a ne na moju sestru.“ Filip je uzeo ček i novac. „Nije sve krivica tvog sina.“
Dok je govorio, gurnuo je ček i novac u džep farmerki, a drugom rukom izvukao karticu iz džepa košulje. Pružio je Vesni a ona je videla da je to jedna od njegovih kartica.
