„O, Bože!“ vrisnuo je Branko, odgurujući se od majke.
Pokušao je da sedne, ali mu se noga zapetljala sa njenom i pao je na uzglavlje kreveta.
„Nemanja!“ uzviknu mama, sedajući i okrećući se na krevetu da se suoči sa njim.
„Znao sam!“ zarežao je tata ulazeći u slabo svetlo koje je bacala lampa. „Znao sam da jebeš drugog muškarca, prokleta kurvo!“
Lice mu je bilo crveno kao cvekla, a plave oči opasno ispupčene. Još uvek je bio obučen sa posla, samo mu je kravata nedostajala. Pokazivao je na njih jednom rukom, ali drugu je držao iza leđa.
„Tata!“, viknuo je Branko. Nije imao pojma šta će, dođavola, reći, ali mu se nije sviđalo kako gleda mamu.
„Bolesna kučko!“, viknuo je tata. „Jebeš nam sina!“
„Tako je!“, šokirala je mama sina vičući mu. „Bar jedan muškarac u ovoj kući može da me jebe.“
„Ti…“, tata je izgledao iznenađen kao i Branko njenim rečima. „Šta je, dođavola, sa tobom?“
„Šta nije u redu sa mnom je to što sam ovoliko čekala!“
Mama je sela na kolena, ne trudeći se da pokrije svoje telo. Branko je sa užasom primetio da još uvek ima spermu na sebi od kada ga je oralno zadovoljila.
„Gubila sam vreme sa tobom, jadni izgovor za muškarca! Trebalo je da ovo uradim ranije!“, pokazala je na Branka iza sebe. „Moja duša me voli više nego što si ti ikad voleo i on je veći muškarac sa devetnaest godina nego što si ti ikada bio!“
„Vidiš li ovo?“ Kucnula se po grudima. „Ovo je zadovoljna žena! Trebalo bi da se slikaš, a sada izlazi!“
„Napolje?“ ponovio je tata, a Branku se steglo za stomak kada je video goli bes na njegovom licu.
„Da, napolje! Izlazi dođavola! Od sada smo samo ja i Branko. Bićemo srećni zajedno zauvek!“ Mi…
„Bićete zajedno zauvek, Majo.“ Tatina druga ruka se pojavila u vidu i Brankove oči su se raširile kada je ugledao pištolj u ruci. „U prokletom paklu, odvratna prokleta kurvo!“
„Tata, ne!“ Branko je krenuo napred, ali se začuo prodorni urlik dok je pištolj skočio u tatinoj ruci.
Mamina glava se trgla unazad i njeno već beživotno telo je palo nazad na krevet. Branko je vrisnuo kada ga je pogodila krv, i mnogo gore stvari. Gledao je u izranjavano majčino lice i samo jedva je čuo oca.
„I ti takodje, bolesni gade.“ Začuo se oštar smeh. „Bukvalno, gade.“
Došlo je do još jedne eksplozije i u Brankovim grudima je izbio žareći bol. Udario je u zid, a zatim pao napred na krevet. Ležao je tamo, telo mu je bilo čudno utrnulo, a vid mu je plutao. Glava mu je bila pored maminih grudi i poslednje što je video bilo je da se privezak ponovo promenio.
Sada je ličio na prozirni dijamant sa okom u sredina koji ga gleda. Dok su Brankove oči poslednji put se zatvarale, usamljena suza je skliznula iz blistavog oka na mirne grudi njegove majke.
Prvo poglavlje
„Prokletstvo, GPS zapravo radi u zabačenim mestima.“ Vesna se nasmejala kada joj je glas iz telefona rekao da skrene desno na nešto što je izgledalo kao malo više od zemljane staze.
Pogledala je Vanju: „A nisi mislio da ovi putevi čak imaju imena.“ Ja…”
Vesna je stala i prevrnula očima gledajući sina. Vratio je slušalice u uši i zurio u telefon. Nakon što se iznervirala na njega posle prva dva sata koliko ju je ignorisao dok se igrao telefonom, rekla mu je da ili razgovara sa njom ili ćuti, ali bez telefona.
