Igrice 50 nijansi sive

‘Pali me tvoj strah’, rekao joj je. ‘Pali me sto si potpuno bespomocna.’ Sada je obema rukama drzao njene dojka i masirao ih kruznim, jakim pokretima prstiju. Natasa se borila za dah. ‘Sada mogu da ti radim sta god hocu, sta god mi se svidi.’ Znala je. Znala je da je u pravu. Bila je potpuno prepustena njemu na milost i nemilost. Voljno mu je predala kontrolu nad sobom onda kada je odlucila da proba svoje fantazije uzivo. Sada je drhtala i pitala se da li je napravila dobar izbor. ‘Budi dobra devojcica i sve ce biti u redu’, rekao je. Pretnja u njegovom glasu prethodila je znacenju. ‘Ako ne buds dobra…’ zastao je. ‘Ako ne budes dobra, vec cu pronaci nacin da te ubedim da radis ono sto ja hocu.’ Stresla se od njegovog vrelog daha na svom uhu. Bio je na svega par milimetara od nje. ‘Da li ti je jasno?’ upitao je. Natasa klimnu. ‘Da’, rekla je tiho. ‘Nisam te razumeo’ prosiktao je. Njegovi prsti pronadjose njene kao kamen tvrde bradavice i stegose ih. Snazno, grubo. Bolno. To ju je podsetilo. ‘Da, da, gospodine!’ povikala je uzurbano. ‘Nemoj to da zaboravljas’, rekao je a njegove ruke nastavise da istrazuju njeno telo. Osecala se… jeftino. Osecala se bespomocno i jeftino i… iskorisceno dok su njegove sake klizile po njenoj kozi. Dodirivao ju je na mestima koja nikada nikom ne bi dopustila da dotakne. Dodirvao ju je gde god je zeleo, kako god je zeleo. Nije mogla da ga spreci, nije mogla da se odbrani ili da mu se otme. Bila je njegova onako kako je on zeleo. Kada je spustio ruku na njenu zadnjicu i poceo da je miluje, shvatila je da se trese. Nije to bio samo strah. Njegova ruka spustila se nize, otisla na njenu butinu, pomilovala materijal njenih mrezastih carapa. Cula ga je kako duboko dise. Onda je ruka ponovo krenula na gore. Uz njenu butinu, medu njene noge, ka njenim preponama. ‘Rasiri ih!’ naredio je ostro. Poslusala je. Da li je imala izbora? Natasa je glasno zajecala kada je prstima prodro duboko u nju. Nije bio u pitanju bol. Nije je bolelo. Shvatila je, pomalo postidjeno, koliko je mokra po lakoci sa kojom su njegovi prsti ulazili. Nije bio u pitanju bol, vise stid, iznenadjenje (ali.. znala je da ce ovako biti, zar ne?), osecaj nemoci, osecaj iskoriscenosti. Radio joj je ono sto je zeleo a ona je bila vezana, bespomocna, sasvim na njegovom raspolaganju. ‘Koliko si mokra… Pali te ovo sto ti radim, zar ne?’ pitao je sa nekim zluradim prizvukom u glasu. Nije mogla, nije zelela da mu odgovori. Osecala je kako njegovi prsti ulaze sve dublje u nju, sve dublje, sve jace. Ostar bol ju je trgao. Njegova ruka ju je pljesnula po straznjici. Koza joj je zabridela a sa usana joj se oteo iznenadjeni, bolni krik. ‘Kada te nesto pitam, ti ces mi odgovarati, da li je to jasno?’ Glas mu je bio cvrst, hladan, preteci. Zastenjala je. ‘Da..’ A onda se setila. ‘Da, gospodine!’ Progutala je knedlu a onda nastavila. ‘Pali me to sto mi radite, gospodine.’ Ponovo je gurnuo prste u nju, ovoga puta tri prsta, snazno, nestrpljivo. Natasa je sada glasno stenjala. Pokusala je da se uzdrzi, nije zelela da on cuje kako stvari koje joj radi uticu na nju, ali nije vise mogla da izdrzi. Jednom rukom on joj je gnjecio dojke, stezao i uvrtao nabrekle, tvrde bradavice. Drugom je radio gore-dole, prodiruci prstima sve brze i sve dublje u nju. Osecala se iskorisceno, upotrebljeno, ovo sto joj je on radio nikada nikome nije dopustila. Osecala se kao…