Neposerdno po izbijanju rata brat, mama i ja smo postali izbeglice. Bilo je to tesko vreme, ne samo zbog nemastine vec, pre svega, cini mi se, zbog gubitka elemntarnih ljudskih potreba.
Ja sam imala osamnaest godina, brat devetnaest a mama cetrdeset pet. Prijatelji oca koji je ostao na ratistu dali su nam njihovu vikendicu na obroncima jednog velikog grada da u njoj zivimo. Bila je to manja kucica sa jednom vecom prostorijom, hodnikom i kupatilom… Najlepsa je bila tersa. ali za nas u tim vremenima neupotrebljiva… Brat se odmah postavio kao pater familijas a mama mu je davala za pravo… Bili smo gotovo prezreni od sredine…
Niko se sa nama nije druzio. Mama je obradjivala bastu, pripremala zimnicu a ja pokusavala da zavrsim srednju skolu… Brat je radio u kaficu kao barmen do kasno nocu. Dolazio bio oko dva tri sata a sutradan spavao malte ne do odlaska na posao. On je jedine pare donosio u kucu. Samo je cutao, nije imao devojku, kao ni ja momka (o mami i da ne govorimo) i postao je opsednut kako da sto vise para donese u kucu.
Medju nama je postojala vrlo dobra komunikacija (mama je doktor opste prakse za koju nije bilo doktorskog posla a brat joj nije dao da radi druge poslove). Razgovarali smo, analizirali, tesili se, misli na oca…
Jednog dana javili su nam da je otac poginuo. Poludeli smo. Brat je hteo da ide na front ja i mama smo ga ubedjivali da ne ide da vise tamo niceg nema sto na vezuje za to mesto, da cemo oca prebaciti ovde itd.
Brat nije mogao da ode da proba da prebaci ocevo telo da ga ne bi mobilisali, mama je morala da ostane sa njim i naravno jedina sam ja mogla da odem.
Brat je visok preko dva netra, pravi mocan mlad muskarac. Mama izuzetno dobro gradjena stara dama, za to je dobrime delom krivo i izmeglistvo i nemastina, na koje otkidaju klinci i pubertlije ali bogami i straiji tipovi. Ja sam takodje kao brat visoka nesto preko 180, da ne preteram ali stvarno dobra riba, crnka. Naravno, da smo imali novac i dobru garderobu mogli smo i Holivud.
O seksu se u kuci nije nikada pricalo ni tamo ni u izbeglistvu.
Elem, kada sam se vratila sa tuznim vestima da nema sanse da sada ocevo telo prebacimo ovde, uocila sam neke promene u kuci. Iako je sve bilo do bola tuzno ucinilo mi se da je mama nekako vedrijeg raspolozenja. Da ima neki drugi lepsi izraz lica. No te sam misli toga dana odmah odagnala pripisavsi ih umoru i ludilu kroz koje prolazimo.
Mama i ja smo legle negde oko deset uvece (naravno u toj jedinoj prostoriji) pre toga namestvsi bratu krevet da kada dodje odmah legne u raspremljeno.
Dugo sma se mucila da zaspim, nekako sve se desavalo u polu snu, okretala sam se i borila sa crnim mislima.
U neko doba cula sam brata kako ulazi u kucu. Da ga ne bih odvajala od sna pricom i problemima pravila sam se da spavam.
Bila sma okrenuta prema unutrasnjosti sobe i videla kako se mama pridigla. Skinuvisi se brat je seo na njen krevet. Bio je samo u slip gacicama. Mama je lezeci prelazila preko njegovih prsa. Cutali su. Brat je tada izgovorio recenicu od koje sam se smrzla: – Seka spava, ajde mi na brzinu popusi samo, pa cemo sutra kada ona ode u skolu… Nisam mogla da verujem. Medjutim, istog momenta picka je pocela strasno da mi vlazi, bila sam mokra, neverovatno… Mama je govorila da saceka do jutra, da ce ga podmiriti, boze moj, da ce moci da je tuca celo jutro ali da sad ode da spava da se ja slucajno ne probudim. Medjutim, brat je bio neumoljiv, podsetio me u tom trenutku na oca. Siguran u sebe, covek kome se ne moze reci ne… Tako je bilo i sa mamom sada.
