-jesi ti nekada pokušao da priđeš devojci na taj način?
-mislim da nisam, ne sećam se…
-kako se bre ne sećaš, pa koliko si devojaka imao do sad, nije valjda milion? – nasmeja se glasno na to
-nisam imao milion devojaka, ali moguće da sam imao milion pokušaja – na to se još glasnije nasmeja.
-Nije mi svaki prilazak uspeo ali mislim da nisam nijednoj prišao na ovaj način, možda se posle nekog vremena opustim pa lupetam ali to ako osetim da sam se zbližio sa devojkom..-šaputao sam joj na uvo.
Kako sam se opustio i dok smo šaputali jedno drugo na uvo nekako sam se skroz zalepio za nju i sada je već moja tvrda kita bila na njenom stomaku, što je ona verovatno osetila ali nije davala nikakvu reakciju.
Nismo ni primetili da su se promenile već dve pesme, sve dok jedna starija koleginica nije prišla i rekla
– ajde bre Valentina, hoćemo i mi malo da plešemo sa kolegom, a i zar ne vidiš da će mu kičma pući koliko se savio da čuje šta ti lupetaš.- Valentina se nasmeja, opet glasno, odvoji od mene, i posla mi jedan stidljivi i zavodljivi osmeh. Odma sam zagrlio ovu stariju koleginicu kako se ne bi videla nabreklina u mojim gaćama, stim što sam sa njom plesao na distanci, da ga ne oseti..Jedva sam sačekao da se završi pesma da sednem, da dođem sebi. Sva mi se krv sjurila u gaće… Do kraja proslave nisam razgovarao sa Valentinom, možda su nam se pogledi sreli 2-3 puta ali mene kao da je bilo stid pa sam samo skretao pogled. Ona se distancirala od napadnog kolege, a i ovaj kao da je shvatio šta se dešava pa nije nešto puno ni pokušavao više.
Kada se proslava završila, prva smena je krenula kući, a šefica mi je prišla, pozdravila se i sa osmehom rekla:
-bilo mi je lepo dok sam plesala sa tobom, hvala puno, prijatno sam iznenađena – uz zavodljivi i pomalo zbunjujući osmeh se pozdravila samnom.
Nekako pun sebe, sa egom koji je mogao da dohvati plafon, nisam joj rekao ništa osim ćao. Narednih sat vremena sam bio kao drogiran, hipnotisan, u glavi mi se samo vrteo taj razgovor sa njom uz ples, još uvek sam osećao miris njenog parfema. Kako je moguće da me je ta žena tako privukla, da o njoj o kojoj nisam razmisljao, niti se oduševljavao njome, sada ne mogu da prestanem da razmišljam o njoj. Malo sam dolazio sebi i setio se da nisam ništa progovorio sa njom kada smo se pozdravljali. Momentalno sam uzeo telefon u ruke i poslao joj sms:
-izvini, ispao sam loš, nisam se zahvalio na plesu, takođe sam uživao. Još jednom izvini što nisam odma rekao utiske, hipnotisala si me
Kliknuo sam send i momentalno mi sam pomislio „GREŠKA“?! Što sam to uradio, šta će da pomisli, možda sam ja sve umislio, samo je htela da bude prijatna, jao budalo… Dok sam se kajao i razmišljao da pošaljem još jednu poruku da se izvinim, stigao je sms od nje:
– baš sam pomislila da nisam uradila nešto loše čim nisi ništa prokomentarisao, da ti možda nije prijao ples ili šta sve nisam pomislila. Sada mi je već dosta lakše, pa mi je kamen
Odmah sam shvatio zašto me je gledala onim zbunjujućim osmehom dok smo se pozdravljali. Bez razmisljanja sam odgovorio na poruku:
