Kad me neće dečko jebat, hoće frend

Bila sam sa Stefanom dve godine. Pre početka zabavljanja imali smo zajedničke prijatelje, a u toku veze sam se zbližila sa svim njegovim drugarima i počela da ih smatram i svojim. On je time bio oduševljen, jer smo odlično funkcionisali u društvu, i kad izađemo. A onda je postao ljubomoran na Filipa… Filip je bio jedan od dvojice njegovih drugara koje sam najviše volela. Bio je dobar dečko, pametan, duhovit, lep i zgodan. I imao je svaku devojku koju je poželeo. Svi su znali da je bio žestoka švalerčina. Međutim, on sam to nikad nije isticao, niti se time hvalio. Ipak, ja sam ga uvek posmatrala samo kao Stefanovog druga. Odlično smo se razumeli i lepo se družili. Kada je Stefan počeo da mi ljubomoriše zbog Filipa, bez ikakvog razloga, smanjila sam svaki svoj kontakt s Filipom i trudila se da i kad ga vidim ili sretnem, Stefan bude tu. Ubrzo je Filip otišao u vojsku, pa nije bilo potrebe da ga izbegavam i da se trudim da ga ne viđam, naš kontakt se potpuno sveo na nulu. U međuvremenu smo Stefan i ja raskinuli. Dve godine, navika, neslaganje, različite ambicije i svađe doveli su nas do dna. Nisam patila, jer sam prestala da osećam svaku strast prema njemu, ostala je samo ljubav koja je bila više prijateljska. Jedno veče sam se setila svog starog (Stefanovog) društva, i odlučila da se javim Filipu. Više nije bilo razloga da ga izbegavam. Krenula su dopisivanja, telefoniranja, svaki drugi, treći dan, po 30ak poruka ili sati priče. Teme su bile svakojake, malo zezanja, podbadanja, pa onda i flert. Viđali smo se, izlazili u grad, i dočekivali jutra u razgovoru o svemu i svačemu, ljudima, vezama, sexu i našim iskustvima. Posle jedne takve noći, čim smo se razišli, stigla mi je poruka. “Anđela, ja sam imao gomilu dobrih drugarica, ali nijednu nisam želeo ovako kao tebe.” Znala sam da je bilo pitanje vremena kad će se to desiti, jer je sav naš odnos vodio tome. Potajno sam to priželjkivala, iako nisam htela to sebi da priznam. On je tada imao devojku godinu ipo dana, ja dečka 8 meseci. I povrh svega, bio je jedan od Stefanovih najboljih drugova! Na poruku sam mu odgovorila da nešto postoji i da treba da razgovaramo o tome. Sledećeg petka sam imala praznu gajbu. Planirala sam da dovedem dečka da prespava kod mene i da najzad vodimo ljubav, pošto za tih 8 meseci, verovali ili ne, nismo nijednom! Međutim, on je radio sutradan i nije mogao doći, a kamoli ostati. Pomalo razočarana i besna, došla sam to veče iz grada u pola 1 i dok sam otključavala vrata, stiže poruka. “Gde si? Voleo bih da te vidim…” “Kući. Dođi kod mene.” Ušla sam u kuću, pustila muziku, atmosfera je bila spremna, doduše za drugu osobu, ali, možda i bolje ovako Pozvonio je. Otvorila sam vrata i čim sam ga ugledala, osetila sam leptiriće u stomaku. Crna kosa, visoko, ekstremno razvijeno telo, prelep osmeh i još lepše oči. Nasmejao se, uhvatio me oko struka, podigao i počeo da me vrti. Moj stomak nije prestajao da treperi dok sam nam sipala vino. Osećala sam se kao devojčica pred svoj prvi poljubac. Ruke su mi bile ledene, a znojila sam se. Nisam znala šta me snašlo.