Kada dve mame ostanu same

Upoznale su se u parku, uz svakodnevnu igru svoje dece. Posle su shvatile da su se viđale kad decu odvedu u vrtić. I da žive na dva različita kraja iste ulice. Ali da se nisu nikada upoznale, do tog trenutka. Od tog trenutka, shvatile su da imaju gomilu zajedničkih tema, gomilu stvari oko kojih mogu razgovarati, razmeniti mišljenja. I shvatile su da su se obe školovale da budu prosvetni radnici, ali da su nažalost obe trenutno bez posla. I da imaju dovoljno slobodnog vremena. Možda i previše, konstatovale su uz smeh. I da imaju obe uspešnog muža koji može da hrani porodicu. I koji je retko kod kuće, pa su se one posvetile svojoj deci. Svaka svom jedinčetu. I sebi. Pričale su jedna drugoj kako odlaze u saune, kako vole da idu u kupovinu, kako im je super dok su klinci u vrtiću pa mogu da se posvete sebi. Inače, obe su bile doterane, vodile računa o sebi. Marija je imala plavu dugu kosu, vitkih nogu, čvrstih grudi. Jelena je imala tamnu kovrdžavu kosu, usta punjena hijaluronom, malo manje grudi ali široke bokove. Dogovorile su da sutra idu u šoping, odmah nakon što ostave decu u vrtiću. Otišle su u tržni centar, lutale, odmah nakon otvaranja. Kako se uskoro bližio rođendan Marijinom mužu, tražile su mu poklon zajedno. “Mislim da bi našim muškima najbolji poklon bio neki sexy veš na nama” rekla je Jelena u jednom trenutku. “Tako bi i sebi nabacile nove krpice a i privukle njihovu pažnju”.. “To je odlična ideja” reče Marija. “Idemo odmah u radnju”. Otišle su u radnju, skrenule na odeljenje sa izazovnijim komadima i posvetile se biranju krpica. Izvačile su deo po deo garderobe, prislanjale na sebe, zamišljale kako bi izgledale u tome i smejuljile se, kao šiparice. Nakon skoro pola sata i odlaska u kabinu, spakovale su svoje krpice u kese, i krenule ka izlazu. “Mogle bi da popijemo kafu” reče Jelena. “Može, ali idemo kod mene kući. Juče mi je stigao novi aparat za espresso, a nekako ne volim da sama pijem kafu.” rekla je Marija. Sele su u kola i za kratko vreme stigle kod Marije kući. Živela je u velikom stanu, dupleks, novogradnja. Provela je Jelenu da joj pokaže stan pa onda odvela u dnevnu sobu. Spremila je kafu i sele su da piju, razgledajući slike i fotografije koje su bile raspoređene po zidovima. “Ej, pa nisam ni videla šta si kupila na kraju mužu za rođendanski poklon” reče Jelena. Uzele su krpice, izvadile deo na sto. “Čekaj mao, to si kupila sebi, a tek kad obučeš je rođendanski poklon” reče Jelena kroz smeh. “Potpuno si u pravu” odgovorila je Marija. “Idem da obučem da vidiš kako mi stoji. U stvari, idemo gore na sprat, pa da i ti meni pokažeš šta si ti kupila. Ionako imamo dve spavaće sobe”. Rasporedile su se svaka u zasebnu sobu. Spustile roletne da komšluk ne gleda. Jelena je ponela svoje krpice, Marija svoje. U glavama su razmišljale, nekako istovremeno.: “Da li ću izgledati dobro u ovome? Šta ako je ona zgodnija od mene? Toliko smo se dobro upoznale za kratko vreme i veoma smo slične, ne bih volela da me sada pobedi!” Prošlo je desetak minuta kada je Marija uzviknula da je spremna i da Jelena dođe do nje, pošto ima veliko ogledalo u sobi u kojoj se nalazi.