Ipak jednog dana smo ne znam sjećam se ni kako došli na ideju da to sve prekinemo. Rekli smo jedno drugom da smo oboje zauzeti, da naše ponašanje ne vodi nigdje, da među nama ne može ništa biti i da je vrijeme da prekinemo sa našim igricama.
Ali to je kratko trajalo, prvom prilikom kada smo ostali sami vratili smo se na staro, počeli smo ponovo sa našim igricama, koje su vremenom postajale sve smjelije.
Sa poljubaca smo lagano prešli na maženje, čak i najintimnijih dijelova tijela. A ja sam uvijek bio taj koji je predlagao da idemo dalje i dalje. Nataša je bila dosta stidljivija. Ali ni ona nije mogla protiv sebe, i ona je popuštala sve više i više.
Bilo je dana kada smo se mazili i ljubili, čitavo radno vrijeme, ali nikad nismo imali ni hrabrosti a ni pravu priliku, da idemo do kraja. Zbog toga sam često posao „nosio“ kući da bih stigao ispuniti sve obaveze. Naravno, ženi sam lagao da imam previše posla i da ne mogu sve stići u toku radnog vremena.
Često smo planirali, nekad u šali a nekad ozbiljno, da se vidimo poslije posla, da organizujemo sastanak. Ali to je dugo bilo samo priča, tako da sam počeo vjerovati da to nikad neće da se desi. I tako iz dana u dan takvo stanje je bilo do idućeg proljeća.
A onda je jednog aprilskog dana iznenada došlo do obrta situacije. Ponovo smo po ko zna koji put došli na temu, “druženje poslije posla”. Ja sam želio da iznajmimo negdje sobu da bi mogli u potpunosti da uživamo. Ali zbog situacije u kojoj smo se oboje nalazili to je bilo skoro nemoguće izvesti. Takođe Nataša je bila dosta stidljiva i nije željela odmah u sobu jer bi to automatski značilo pristanak na sex, a ona nije željela još uvijek da prizna da to želi. Zato je predlagala da pronađemo neko skriveno mjesto u prirodi i da tamo odemo poslije posla, da budemo sami, ali bez sex-a.
Plan je bio jednostavan, slagali smo svojima da zbog velike ponude koju završavamo moramo ostati duže na poslu. Zbog prirode posla koji smo radili taj izgovor nije bio ni malo sumljiv, niti mojoj supruzi ni njenom dečku.
I tako je došao i taj dan, nakon svega što se dešavalo nisam mogao da vjerujem. Ja i Nataša sami napokon. Iako smo se odlično poznavali imao sam malu tremu, šta će se desiti, kako će nam biti. Toliko smo maštali, nadao sam se da će biti barem približno dobro kao u našim maštarijama. Naravno Nataša je rekla „nema sex-a“ ali ja sam znao da će to biti nemoguće ispoštovati.
Bio je to fin, sunčan proljetni dan. Već je bila druga polovina aprila, tako da je i u popodnevnim satima bilo sunčano i prijatno toplo. Našli smo se u jednom šumarku, na lokaciji koju sam pronašao ranije baš za ovu priliku. Nije bilo udaljeno od glavne ceste ali je bilo skriveno i pristupačno za auta.
Izašli smo iz auta i Nataša na zemlju stavila deku koju je imala u autu, ali nismo odmah sjeli, nego smo stajali oslonjeni na auto. Oboje smo bili jako nervozni, iako smo se poznavali jako dobro, ovo je bila nova situacija i nismo znali kako da se ponašamo. Tako da smo uglavnom radili neke nebitne stvari da razbijemo tremu. Grickali smo neke slatkiše, pili sok i pričali o nekim neobaveznim stvarima.
0