– Cao, rekoh joj uz prijateljski osmeh, na sta ona odgovori skoro identicno.
– Pa, kako prezivljavas ovo mucenje – pitala sam je.
– Ma, nije strasno, prezivece se – odgovori ona.
– Ja sam Ljilja – rekoh joj pruzajuci ruku.
– Ja sam Zuzana – odgovori uz blagi, simpaticni osmeh.
– Oh, to je slovacko ime, divno – primetih.
– Da, ja sam slovakinja iz jednog mesta u Banatu – dodala je – a trenutno zivim ovde u Subotici s muzem.
Zuzana je bila mlada zena od nekih 32-33 godine, smedje kose vezane u rep I ne bas mnogo lepog lica, onako, solidna zenica visine oko 170 cm. Nosila je debeli ruzicasti dzemper I uske farmerice koje su joj isticale zavidne obline.
Nastavile smo razgovor narednih nekoliko minuta, a zatim smo se polako ponovo vratile u salu. Bila je vrlo prijatan sagovornik I tokom ostalih predavanja vise smo pricale medjusobno nego sto smo slusale profesore.Govorila je slovackim naglaskom, sto je meni bilo narocito simpaticno.
Po zavrsetku radnog dana, rastale smo se uz dogovor da sutra, koja prva dodje cuva mesto onoj drugoj. Ona je otisla kuci a ja u neki lokalni hotel, u kome sam ranije rezervisla sobu. Ne znam zasto, ali celo vece sam u sobi razmisljala o Zuzani. Imala je grudi manje od mene, ali je u donjem delu bila prilicno razvijena, bolje reci guzata. Bila je sva nekako vesela I raspolozena za razliku od mene smorene i razocarane.
Sutradan, kada sam se probudila, prvo sam pomislila na nju I to me je malo zabrinulo, jer nikada do sada nisam toliko razmisljala o nekoj zeni, mislim, u kontekstu njenih oblina.
Krenula sam da navlacim carape, razmisljajuci da li da obucem ono sto I juce, duge pantalone, kosulju I sako ili tesnu suknju, tanku belu bluzicu koja mi je isticala grudi I kratak sako. Odlucila sam se za drugu kombinaciju, obukla se I otisla.
Kada sam stigla u salu videla sam da nam je Zuzana vec zauzela mesta u prvim redovima I veselo pohrlila prema njoj. Ona se radosno osmehnula, kao da je jedva cekala da me vidi. Ceo taj dan smo provele u dobrom raspolozenju, caskajuci I smejuci se. Zuzana je uspela da me osvoji svojim vedrim duhom I da mi prenese svoju pozitivnu energiju. Kada su se predavanja zavrsila, krenule smo ka izlazu zgrade ne prestajuci da razgovaramo I smejemo se. I taman kada smo htele da se oprostimo, ona me upita da li bih to vece htela da dodjem na veceru kod nje I njenog muza. Ja brzo odgovorih potvrdno, kao da sam samo to cekala.
– Pa, onda navrati oko osam – kazala je dok sam zapisivala adresu njenog stana.
– Vazi, vidimo se – odgovorih.
To poslepodne provela sam spremajuci se za susret sa Zuzanom I njenim muzem. Bila sam uzbudjena kao nikad do tad, mada mi nije bas bilo jasno zasto. Dobro, priznajem, mozda sam imala neke zelje prema njoj, ona je privlacna zena, ali nisam sebi mogla da priznam da bih u jednom trenutku mogla da zavrsim u krevetu s njom I njenim muzem, jer nikada do tada nisam spavala sa zenom. A to je sada bilo veoma moguce.
Konacno sam se spremila, pozvala taksi I otisla. Nesto pre 20:00 stigla sam ispred njihove kuce. Pozvala sam Zuzanu na mogilni I ona je izasla napolje. Zagrlila me je I poljubila kao da se poznajemo ceo zivot. Meni je sva ta njena prisnost bila nekako cudna I samo sam razmisljala o tome sta bi moglo sve da se desi te veceri. Bila sam uzbudjena kao devojka koja odlazi na svoj prvi sastanak. “Samo hrabro, Ljiljana”,govorila sam sebi pokusavajuci da se opustim.
Usle smo unutra gde nas je docekao njen muz. Pruzio mi je ruku I rekao:
