“Želim te, ovo, sve!”- prostenjem. Izvlači ga, pa snažnije zabija kurac u mene zadovoljno. Reži dok psuje, dahće i preti mi da će me jebati dok ne vidim zvezde. Kada se još brže zarije, kriknem. Stežem mu ramena i zarivam nokte, dok ubrzava i svakim udarom doseže do materice. Hvatam mu jezik i usisavam u sebe, da ne vrištim dalje. Zajedno klizimo obliveni znojem, ali Apolon nastavlja sa prodiranjem sve brže.
Raspadam se i grizem ga za donju usnu do krvi. Kao da me oseća, dodaje zadihano:
“Strpi se još malo, da svršimo zajedno?!”
Vrisnem, očajnički i stežem se oko njega ne bih li odložila vulkansku lavu koja narasta u meni ali sam kao životinja, pomahnitala. Jedan, dva, tri… ne mogu još da izdržim nasrtaje.
Počinjem da vrištim njegovo ime kad osetim vrelu tečnost u sebi. Čvrsto me steže u zagrljaj i oslanja lice na moj vrat. Dug, zadovoljan uzdah koji mu izleti posle, mi govori više od hiljadu reči. I dalje, njegovi usporeni prodori nas spuštaju sa orbite. Držim se i dalje čvrsto uz njega, dok lenjo kruži kukovima. Nežno me poljubi u nos i pita:
“Nisam te povredio?”
Smešim se dok mu odgovaram istom merom:
“Ne bi mogao, ni da si hteo – nisam tako neiskusna devojčica ma kako da izgledam?!”
“Čoveče, neverovatna si! I umeš i možeš, prelepo!”- prstima me mazi po licu i zaključuje najnežnijim poljupcem večeri.
