Ja podigoh svoju i pogledsamo se u oči dok smo se kucnuli čašama.
„Da si ti meni živi i zdrav zete.“ Reče nasmejano tašta.
„Mogu li samo malo da budem, što se kaže, prost?“ Upitah dok sam držao čašu.
„Možeš slobodno.“ Nasmeja se tašta.
„I da si ti meni živa i zdrava. I da se nas dvoje što češće ovako lepo pojebemo.“ Rekoh i kucnuh se.
„Može. Slažem se. Da što češće možeš da me jebeš. Eto i ja da kažem.“
Oboje smo se slatko nasmejali i popili gutljaj. U to naidje moja žena i pogleda nas.
„Vas dovje ste mi čudo. Celo veče se smejete. Blago meni za vas. To nema nigde, da zet i tašta mogu zajedno kao vi.“ Opet se oboje nasmejasno i ona se kucnu sa nama.
Popi vino i opet ode. Ja pogledah taštu i rekoh joj.
„Stvarno nema ovakvih kao ti i ja. I niko nema ovako dobru taštu kao ja. A dobra si Dano u svakom pogledu. Da smem, svima bih se hvalio sa kakvom ženom imam vezu. Hvala ti.“
Zacrvene se moja tašta i stidljivo nasmeja.
„Hvala i tebi, što mi ulepšavaš penzionerske dane.“ Pomazih je još jednom po lepoj butini i smirih se.
Prelepo veče nije trebalo da se kvari. Da neko vidi. Oboje smo se smirili i normalno pričali ostatak večeri.
Dogovarali smo se kada ćemo se opet čuti, i kada možemo opet da se vidimo.
Oboje smo se nadali skorijem vidjanju i pravom sexu u normalnim uslovim, u krevetu.
Biće i to uskoro, smisliću već nešto.