Zaposlih se u jednoj finoj maloj firmi kao tehnički direktor. Primili me kao svog najbližeg. Sve kako treba od posla do uslova. Za poželeti.
Još jedna stvar je brzo postala za poželeti, a to je vlasnikova žena. Starija od mene 13 godina. Svratila je jednom prilikom do firme i od tada sam odlepio za njom. A ona ništa posebno, jedna mršavica sa malom guzom i osrednjim sisama (ono što sam video preko košulje) jako lepo se smejala. Nosila je naočare koje su joj dodavale sexipil.
Moje zveranje u nju nije mogla a da ne primeti.
„Novi kolega“ Reče i krenu da mi pruži ruku.
„Da, da…“ Rekoh zbunjeno. „Marko“
„E pa drago mi je Marko, ja sam Nevena“ I zadržasmo kontak očima par sekundi.
Kako je izašla iz firme, eto mene u wc-u. Izdrkao sam ga kao lud. Nisam mogao da verujem da sam uspeo ovako brzo da se napalim.
Te noći sam je sanjao, skidao je u snovima i svašta radio… Uh, kako lepa noć.
Na posao sam dolazio samo u naki da će ona slučajno naleteti. Za svojih 44 godine se nisam tako brzo primio na nekog.
Šta uraditi? Nisam imao priliku išta da uradim. A povrh svega Mirka nisam hteo da povredim. Ali je želja bila jača. Pritom sam znao iz njegove priče, da su vazda u nekoj svadji. Da ga nervira njeno ponašanje. A ja se mislim, daj je meni, makar na jedan dan.
Jednom prilikom me director zamolio da odnesem neku poštu kod njega kući, pošto je bio van Beograda. I poslao mi Nevenin telefon da proverim da li je kod kuće. Ja sam oberučke prihvatio zadatak i krenuo istog momenta. Pozvao sam je i ona mi reče da je kod kuće i da mogu da svratim.
Eto me ispred stana, zvonim. Otvara ona u kućnom izdanju.
“Izvoli Marko, udji” Pozva me unutra.
“Ma ne, samo da Vam donesem poštu”
“Ti to meni persiraš” Reče mi prekorno.
“Pa izvinjavam se, tako ja uvek” odgovorih
“Nemoj molim te, dosta mi je mojih godina.”
“Važi se Nevena.” “Ajde udji na kafu, ili žuriš”
Gde žurim pomislih. Ja bih da ostanem ovde ceo dan.
“Pa može jedna kafa, ali malo mi glupo nije Mirko tu.”
“Pa ne ujedam ja, ajde na minut, da ne pijem sama kafu”
Ušao sam i mi proćaskasmo 10-ak minuta uz kafu, kada sam ja insistirao da moram da se vratim na posao.
“Vredan radnik, a?” I nasmeja se.
“Trudim se”.
“Hvali te Mirko kako si baš dobar. Da mu pomažeš i da si vredan.”
“Drago mi je. I meni je lepo.” Na vratima je još jednom odmerih od glave do pete. A na kvarno pomerih dignuti kurac u stranu da baš ne bude toliko vidljiv. Nadao sam se da je videla. Ali nikakve reakcije.
Vratih se u firmu kao pokisao. Eto prilike a ja ništa, kao slepac.
Pozvao me Mirko i rekao da će ostati do sutra na putu, i da organizujem sve šta treba za sutra.
Naravno, odmah sam sve rešio da bih imao više vremena za moj plan. A to je da opet vidim Nevenu.
Posle nekih par sati završio sam sve obaveze i onda rešio da joj pošaljem poruku.
“Hvala na kafi Nevena, baš mi je prijalo.” Poslah sav u strahu od njenog odgovora.
Brzo stiže poruka od nje.
“I meni Marko, baš sam se opustila. Šteta što nisi mogao još malo da ostaneš. Prijatan mi je bio razgovor.”
“I meni, ali posao zove. Nadam se da će biti prilike da se bolje ispričamo” Ohrabren njenim rečima poslah poruku.
