A ja sam nalegao na ta vrata, jedva zadrzavajuci cudoviste, i gledao kako se kazaljke muce na svom putu. Konacno osam. Pa osam nula pet. Osam nula sedam; kao sto smo se dogovorili, Aljosa bez najave otvara vrata stana. Osluskujem sumove iz predsoblja: dvoje ih je. I dalje u tisini, ulaze u dnevnu sobu. Aljosa mi je sve ispricao osim to kako mala izgleda; insistirao je da bar to ostane za iznenadjenje. A ja sam se svojski trudio da obuzdam svoju mastu. A eto sad Milice. Niska je (ne preko metar 60), smedja kosa tek do ramena, lice okruglo (slatko), oci krupne, smedje…
Ono sto mi prvo pada u oci kod njene figure jeste disproporcija, blaga ali ocigledna, izmedju torza i donje polovine tela. Gore deluje krhko, sa lomnim strukom, prosecnim sisama, ali dole su siroki kukovi, jake, bucmaste noge. Kao da zeli da istakne svoju obicnost, Milica je obukla tamno-sivi pripijeni dzemper i crne, takodje pripijene, pantalone, butikasku bofl robu. Moram da priznam da me je njen stas, tako nesavrsen ali ipak seksi, u momentu napalio. Napalilo me je i to sto je bila tako neupadljiva i obicna – kao vrabac medju egzoticnim pticama sarenog perja – jedna od mnogih u jatu zenskih mediokriteta. Napalilo me je i sto sam znao da je to samo fasada. Sve me je palilo – pustio sam zver u sobu.
Aljosa se vec smestao u fotelju a Milica je, oborena pogleda, sasvim polako prilazila ka meni. Cekao sam da vidim sta ce uraditi. Kada je dosla na metar i po, spustila se na kolena i jos oborila glavu.
– Gospodaru. Tih, nezan glasic.
– Pogledaj me – rekao sam, zeleci da bolje osmotrim to lice.
Pogledala me je tim krupnim ocima koje samo sto ne zaplacu i ja sam se zapitao da li je njen strah odglumljen ili autentican. Brzo sam ubedio sebe da jeste stvaran, znajuci da sa takvim tripom igra koju igramo moze samo da dobije na kvalitetu. Ustao sam a ona je opet oborila glavu. Lagano sam obisao oko nje, zeleci da ucinim da se oseca kao plen. Stao sam iza.
– Na noge! Uf, to je bilo dupe kao od secera, tako okruglo, bucmasto i utegnuto. Opipao sam mu cvrstinu i nasao da je sasvim zadovoljavajuce, a onda sam nakratko zavukao saku u onu toplotu izmedju nogu. Zadrhtala je. Bio sam zadovoljan.
Pogledao sam u Aljosu. I on je bio zadovoljan i smeskao se prepredeno. Uzvratio sam mu osmeh, pa se opet uozbiljio, obilazeci oko Milice. Stao sam ispred nje. Kujica je upravila svoj molecivi pogled gore u moje lice, a to je zapalilo jos nekoliko plamenova u mojoj glavi. Uhvatio sam je za sisu, pomalo grubo, bez emocija, kao da opipavam sumnjivu robu. Naravno, brus nije imala, a ja u sebi dadoh jos jedan plus ovom parcetu ispred sebe.
– Ne nosis brus, a? – resih da zapocnem konverzaciju
– Ne.
– Zasto? Sekunda-dve oklevanja. Zivo me je zanimalo sta ce reci. Oborila je glavu.
– Zato sto sam drolja. Zanimljivo je bilo to cuti iz njenih ustasca.
– Tacno. Zato sto si drolja i sto ne mozes bez kurca, je li tako?
– Jeste. – I jos nesto: obracaces mi se sa ”ljubavi”, sa ”dragi”, sa ”jedini”, eventualno sa ”gospodaru”. Treba da pazis kako se izrazavas u mom prisustvu. Ako nesto mrzim to su dvoslozne recenice. Jasno?!
0