Sanja, Majka Sinovog Školskog Druga

Ona pohvali to kako sam vredan i uspešan. Ja nju kako je lepa i kako je dobra majka, d aje sin uvek hvali kada dodje kod nas. Onda ona mene kako je super što vežbam redovno i kako je to super. A ne kao njen muž, kako je rekla. „Dodje kući, izvali se na krevet i jede. Ništa drugo ne radi. Puknuće mu stomak jednog dana“ a jeste imao ozbiljnu stomačinu.
Ja dodam na to, kako mu je to baš glupo. Da treba da se posveti njoj, da je ona jako lepa žena i da ga ne razumem.

„Hvala ti Sale. Odavno nisam slušala lepo o sebi. Mislim, nemoj pogrešno da razumeš. Nije on ni grub ili bilo šta, ne. Nego samo je uspavan. Eto tako….“ Malo ga je branila.
„Uspavan?“ Rekoh kao ljutito.
„Ne sme da bude uspavan pored tebe. Kako može da bude uspavan a ima u kući takvu Lepoticu.“ Rekoh i sa obe ruke pokazah na nju.
„Ju, ju Sale. Gde lepotica. Već smo zagazili u godine. Bilo nekad.“ Reče i stidljivo spusti pogled.
„Nema razloga da se stidiš Sanja. Ti jesi Lepotica. I nije ovo prazna priča veruj mi. Ti si retko lepa i zgodna žena.“
„Baš ti hvala. Ja se trudim stvarno. Vežbam kada god stignem. Koliko mogu.“ Stidljivo će opet ona.
„I vidi se Sanja. Noge su ti vajane. Kad hodaš lomiš asfalt pod sobom.“ Veličao sam je.

Slatko se nasmeja Sanja na moj komentar.
„Ih moje duge noge. Svi ih primete. To je genetika. Od mame.“
„Znači i mama je lepa žena. Blago tvom tati.“ Pohvalih i nju.
„Moram da ti kažem da sam ja slobodna do pola 11. Posle moram sa baš pomenutom mamom. Ne može sama.“ Ubrza me Sanja.
„Ako se ne ljutiš, ja bih te pozvao kod mene na još jedno piće. Naravno ako želiš?“
„Može Sale.“ Nasmeši se ona. Odoh do šanka i platih ceh. Ubrzo smo bili na putu ka mom stanu. Uz put smo isto lepo pričali i udvarali se jedno drugom. Kao par koji se muvao, na to smo ličili.

Udjosmo u stan i ja sipah po piće. Opet smo malo popričali, onako uopšteno. Ali se pipala hemija izmedju nas. Vreme je teklo i nisam hteo da ga gubim. Krenuo samu akciju.

„Nadam se da se nisi pokajala što smo izašli i i što si ovde?“ ustadoh da nam dospem piće.
„Nisam naravno. Pa ja sam ti i rekla da hoću. Ali nije bilo uslova tada.“ Dodade ona.
„A sada su se stvorili uslovi?“ Upitah
„Jesu. Koliko vidiš, ne zove me niko. Mojima sam rekla da idem sa drugaricama i da mi ne dosadjuju. Debeli zna da ne treba da me zove kada sam sa njima. A i inače se ubi od zvanja.“ I slatko se nasmeja.
„Ni mene. Ja sam rekao da sam na poslovnoj večeri. Što znači da ću da se javim kada stignem kući.“ Sipah piće i donesoh.
„Sanja, nismo deca. Oboje znamo što smo ovde. Nadam se.“ Rekoh da ubrzam stvari.

Ona se nasmeja i kosu zabaci rukom pozadi.
„Znamo, znamo. Sve jasno.“ Sa smeškom reče. Ja pružih obe ruke ka njoj da je podignem. Ona ih pruži i stade ispred mene. Zagrlismo se i počesmo da njišemo telima.
„Mesecima pišem i pišem. Mislio sam da nema šanse da se ovo desi.“ Rekoh joj
„Uporan si bio nema šta. Odmah sam videla kako me gledaš i šta mi misliš.“ Smešak nije skidala.
„Veruj mi, sve ti lepo mislim.“ Rekoh i poljubih joj vrat.
„U to sam sigurna. Ti si normalac, a dobar sa rečima. Dobitna kombinacija za mene.“
„Pa što si me onda mučila ovoliko dugo? Što mi nisi prekratila muke?“ Šalio sam se sa njom.
„Ih, pa lepše mi ovako. Osvajaš me polako rečima. Paziš šta pišeš i kada pišeš. Uvek kada sam sama. Nisam ja mutava. Ali odavno me niko nije muvao, pa sam uživala. Čekala sam pravi poziv.“ I poljubi me u usta ovlaš.
„Od svih tata u odeljenju ti si najzgodniji. A još si bacio oko na mene. Naravno da prija. Ima par onih razvedenih što kidišu na sve muško. Znam i koju si odbio. Sve znam.“ Opa, nisam znao da me snimil. A ja se uvek oblačio dobro za roditeljske da istaknem svoje telo. Jesam odbio jednu uspaljenicu. Jeste dobra pička, ali je naporna da bog sačuva.
„I ja sam izabrao najlepšu iz odeljenja.“ Slatka je Sanja kao med.